ЕУ: Могућа додатна средства Србији за избеглице

Такође је већ најављена и подршка из хуманитарног фонда ЕУ, изјавила је данас у Бриселу портпаролка у Европској комисији Маја Коцијанчич, преноси Бета.

Маја Коцијанчич је тиме одговорила на питање да ли се разматра помоћ српским властима за решавање кризе с мигрантима и шта ће бити са Србијом где мигранти који желе у ЕУ, нежељено остају будући да су околне земље Уније затвориле границе. 

Замољена да објасни да ли Европска комисија разматра и нека додатна средства осим већ на идућих шест година планираних 54 милиона евра из фондова за припрему за чланство Србије и 25 милиона за Македонију, портпаролка комесара за проширивање Јоханеса Хана је поновила да је Хан јуче ставио до знања да Европска комисија ради на јачању помоћи Србији.

Коцијанчич није споменула да је Хан предочио да се разматрају и могућа додатна средства и једино је навела да укупна издвојена средства за питања имиграције у оквиру процеса припреме Србије за чланство у ЕУ износе 54 милиона евра.

Она је додала да део тих средстава тек треба да се искористе, а крајем августа најављена је и хуманитарна помоћ и то се сад спроводи.

На питање новинара, не само са Западног Балкана, шта ће се сад догодити посебно са Србијом, пошто су Мађарска, Хрватска, Словенија, али и Бугарска затвориле своје границе за мигранте, а зидови, ограде, поред Мађарске, постоје и на бугарско-турској, грчко-турској, као и шпанској граници у енклавама према Мароку, представници за штампу у Европској комисији нису дали јасан одговор.

На опаску да Европска комисија критикује Мађарску због ограде постављене на граници са Србијом, док су и Хрватска, Аустрија, Немачка и још неке земље своје међе затвориле или не дозвољавају улазак мигрантима, а Комисија уједно каже да се морају заштити и спољне и Шенген границе ЕУ, портпароли Европске комисије су само потврдили да то јесте обавеза свих чланица ЕУ.

Представница за штампу Мина Андреева је рекла да је став Европске комисије да "зидови и ограде нису трајно решење".

"Земље чланице имају обавезу и овлашћења да заштите заједничке ЕУ границе и оне то раде, а наш политички став је да има и других начина осим ограда да се то зајамчи, мада нема никаквих законских замерки на те кораке", рекла је Андреева.

На питање да ли је онда Мађарска у праву и спроводи ЕУ одредбе, Мина Андреева је узвратила да се "на спољним Шенген границама може забранити улазак мигрантима ако они покушају у више наврата да нелегално уђу у Унију и бивају одбијени".

Званичници Комсије су такође рекли да Хрватска, чије су власти саопштиле да више неће пописивати мигранте, мора штити спољне границе ЕУ и обавезна је да узме отиске и попише мигранте који желе да уђу у ЕУ, јер то налажу како темељни Лисабонски уговор ЕУ, тако и "даблински прописи" о поступку за одобравање азила.

Портпаролка Наташа Берто нагласила је да је више земаља Уније затворило границе, али да док нема договора у равни целе ЕУ, све земље чланице су обавезне да провере ко улази преко граница Уније, а земље шенгенског простора могу привремено увести и унутрашње контроле на границама.

Берто је казала да ће ванредни сусрет шефова држава или влада ЕУ бити прилика да се сагледа како решити кризу с избеглицама и мигрантима, исто као и како се у том циљу може доћи до договора с кључном земљом Турском, а видети и како отклонити невоље на "балканском путу" миграната у Србији и Македонији.