Мустафа: Асоцијација општина по косовским законима

Према Мустафи, у Ахтисаријевом плану је јасно речено да општине могу сарађивати и утврдиђи различите начине сарадње и међусобних веза.

"Пре последњег одласка за Брисел прецизно смо појаснили ставове Брисела и Вашингтона да Асоцијација не може имати извршна овлашчења, не може бити трећи облик власти, не може створити асиметрију, која омета јединство деловања између централне и локалне власти. Сложили смо се да Асоцијација не може бити обична НВО, већ правни ентитет који ће јачати улогу српских општина у решавању проблема њихових грађана, у стварању развојне перспективе и њихове интеграције у институције Косова", написао је Мустафа.

Он је додао да Асоцијација није власник имовине Косова. Она је власник покретне и непокретне имовине која јој омогућава деловање - као што су административне зграде, информатичка технологија, средства транспорта и друго.

"Прихватили смо да Асоцијација буде сувласник компанија које нуде локалне услуге. То омогућава Закон о јавним предузећима, који познаје једну врсту учешћа постојеће Асоцијације у корпоративном управљању локалним јавним предузећима", написао је косовски премијер.

Он је навео да Асоцијација не бира команданта полиције за север, већ, у складу са првим спроазумом, четири општине са севера предлажу листу кандидата за командната са које министар унутрашњих послова имењује једног.

"Законски оквир формирања Асоцијације се ограничава на косовске законе, тако да ће делокруг Асоцијације у правцима деловања, начину организације као и односима са централноим влашћу функционисати у оквиру онога што дозвољавају косовски закони и Устав. Не предвиђа се измена ни једног закона а камоли Устава да би се створио правни основ за Асоцијацију. Она делује према постојећим законима", истакао је Мустафа.

Премијер Косова оценио је да ће споразум имати позитивне ефекте у интеграцији српске популације и јачању мултиетничке компоненте на Косову.

Мустафа је додао да проблематизација Асоцијације никако не може да стави у други план успехе у потписивању споразума о енергетици, телефонији и отварању за саобраћај моста на Ибру.

Потписивање споразума је наишло на оштро противљење опозиционих странака, посебно покрета "Самоопредељење".