Морваи: У региону порасла очекивања од евроинтеграција

Хедвиг Морваи је истакла да су организације цивилног друштва послале јасну поруку о свом значају у процесу евроинтеграција, преноси Танјуг.

"Цивилно друштво не може да се игнорише у процесу европских интеграција, јер грађани морају да прихвате реформске процесе, а то могу да ураде једино ако им се ти процеси приближе и ако у свакодневном животу осете шта ти процеси значе", рекла је Морваи у разговору за Танјуг.

У закључке прошлонедељног Самита о западном Балкану ушла је Декларација о билатералним питањима, коју су припремиле организације цивилног друштва, а потписали сви шефови дипломатија региона.

Морваи је објаснила да је Министарство спољних послова Аустрије затражило израду студије о билатералним питањима на Балкану, а саветодавна група "Балкан у Европи" направила је студију, коју је представила на самиту у Бечу и преточила у Декларацију.

"Када је реч о решавању билатералних спорова, ту је истакнуто да ти спорови без учешћа цивилног друштва не могу суштински да буду решени, без обзира на то што политичари могу да потпишу одређене споразуме", казала је Морваи.

Цивилни процес, као део скупа, укључио је представнике невладиних организација из целог региона, који су се састали да би разговарали о темама за које они мисле да су важне за регион, а нису се нашле на агенда политичког самита.

"Ту су отворене теме одрживости и запошљавања, регионалне сарадње, те слободе изражавања и слободе медија. Ту се види значај цивилног друштва и зашто је важно да цивилно друштво добије канале комуникације на овако важним догађајима. Из тога се види чиме организације цивилног друштва могу да допринесу политичким форумима, јер је евидентно да се питање слободе медија и изражавања никада не би нашло као тема оваквог политичког окупљања", навела је Морваи.

Када је реч о слободи медија, представници цивилног друштва изнели су сет предлога за побољшање стања у овим областима, укључујући јачање правне заштите новинара и побољшање услова њиховог рада кроз дијалог са послодавцима, као и да власници медија морају да се придржавају закона о запошљавању и условима рада.

У предлозима истакнуто је да јавни емитери морају да буду независни, а регулаторна тела слободна од директног или индиректног утицаја власти.

Директорка Европског фонда за Балкан навела је да сматра да су очекивања цивилног друштва, као и грађана и политичара у региону порасла, јер се појавио форум на којем је западни Балкан поново био главна тема на високом политичком нивоу у време нових изазова за ЕУ.

"Када је прошле године немачка канцеларка Ангела Меркел организовала самит западног Балкан у Берлину и покренула овај процес, главни циљ је био да се поново пошаље порука да је будућност региона у ЕУ, једног дана. До прошле године изгледало је да је та перспектива све слабија", рекла је Морваи.

Она је оценила да је наставком Берлинског процеса прошле недеље у Бечу та порука оснажена и да очекивања поново расту, чему је допринело ангажовање Аустрије на Балкану, која је поред обећања покренула и конкретне теме.