Срби и Хрвати, заклон од "Олује"

Српско-хрватске страсти не стишавају се ни у данима после, у две државе и различитог и супротстављеног, обележавања двадесетогодишњице "Олује". Адвокат Лука Мишетић, бранилац Анте Готовине у хашком процесу, изнео је предлог у Јутарњем листу да Хрватска 28. септембра (датум убиства српских цивила у Вариводама 1995. године) ода почаст српским жртвама.

Саговорници Интернет портала РТС-а различито оцењују ту иницијативу, али већина истиче да Хрватска најпре мора да пронађе и казни све одговорне за убиство и прогон Срба у војно-полицијској акцији "Олуја".  

Милорад Пуповац, председник Српског националног већа, сматра да српска заједница у Хрватској треба да одреди дан и место на коме ће бити комеморација жртава.

"Злочини су почели да се дешавају на сам дан 'Олује' и нису се огледали само у убиствима већ и у прогону, паљењу, пљачки. Зато ми очекујемо, као што то чинимо већ дужи низ година, да комеморације почињу са даном страдања и у данима страдања", изричит је Пуповац.

Напомиње да пре одређивања датума када ће Хрватска одати почаст српским жртвама, кривци морају да се санкционишу.

"Држава најпре мора да санкционише оне који су починили злочине, укључујући наравно и оне који су починили злочине у Вариводама, али и на многим другим местима. Када се то догоди, онда ћемо препознати озбиљну намеру да се одржи сећање на страдале у Хрватској", каже Пуповац.

Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра "Веритас", сматра да је понуђени датум обележавања српских жртава заправо покушај подвале Србима.

"Знајући Мишетића као великог домољуба, да не кажем усташу, који је пре три-четири дана тврдио да су у 'Олуји' убијена само 44 цивила, а врло добро зна колико их је убијено. Ово је један велики покушај подвале Србима, а то врло добро зна свако ко је добро прочитао његову поруку и његово објашњење у Јутарњем листу", наводи Штрбац.

Штрбац сматра и да Хрватска намерно одлаже дан када ће одати пошту српским жртвама.

"Што даље од 5. августа то боље за Хрвате, и зато је Мишетић и предложио овај датум – 28. септембар. Нама не треба да Хрвати поклањају дане сећања, они треба да открију и процесуирају и осуде починиоце тих убистава над Србима, јер за Вариводе још нико није осуђен", подсећа Штрбац.

Денис Куљиш, новинар из Загреба, сматра да је предлог адвоката Анте Готовине добар и да је добро да се један дан одреди као дан комеморације за цивилне жртве које су пале после "Олује".

"Мислим да је та иницијатива позитивна и да такву иницијативу свако треба да поздрави. Сад може да се постави питање да ли је датум који је одабран, 28. септембар, добар, да ли је могао неки други и слично, али то је мање битно", додаје Куљиш објашњавајући да је то искључиво лични предлог Мишетића.

"Битно је да ли је предлог валидан, а мени је драго што Мишетић овако нешто уопште износи, а који су политички мотиви, па свако их има. Ако је предлог добар, онда га треба прихватити без обзира на политичке мотиве", закључује Куљиш.

Милош Ковић, историчар, наглашава да је крајње време да се престане, како каже, са недостојним погађањем, ценкањем и прикупљањем политичких поена, и у Загребу и у Београду, на страдањима и погибијама људи.

"Србија би заиста требало да покаже мало више самосвести и достојанства, уместо да се бави изјавама адвоката Анте Готовине, кога је Хаг, упркос свим материјалним доказима, ослободио кривице за убијање 2.000 и протеривање 240.000 српских цивила", указује Ковић.

Напомиње да Србија не може да утиче на прославу "Олује" у Загребу јер званична Хрватска има подршку оних великих сила које ћутке прелазе преко обележавања "Олује", а ћутање је, сматра Ковић, знак одобравања.

"Оне силе су у Хагу пресудиле да 240.000 српских жртава 'Олује' једноставно не постоји, као и што не постоји преко 3.000 српских жртава муслиманских снага из Сребренице, у општинама Братунац и Сребреница. Не постоји ни близу 200.000 Срба побијених и протераних из Сарајева. Не постоји ни преко 240.000 Срба протераних са Косова и Метохије", указује Ковић.

Не преговарати и не расправљати се са хрватским политичарима и адвокатима, саветује Ковић и додаје да је главни циљ Србије да преброји мртве, разуме шта се то догодило и спречи да се то исто понови.

Ковић негативно оцењује и предлог српског премијера о заједничком дану сећања. "Поштујмо мртве и решавајмо сопствене проблеме. А добросуседски односи нека почивају на једином праведном принципу – реципроцитету. До дана када ће овде победити разум и разумевање. А он се не назире", закључује Ковић.

Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица, сматра да се о Мишетићевом предлогу може разговарати и да је он остварив, али, како каже, под условом да у Хрватској буде политичке воље за суочавање са тамном страном своје историје деведесетих.

"То је предлог који може бити основа за разговор. Потребно је да се ода почаст српским жртвама, али не само онима који су страдали након 'Олује' већ и за време акције. Поред тога, потребно је да Хрватска омогући да се на сваком месту где су страдали Срби стави спомен-плоча са именима страдалих Срба", истиче Линта.

На питање да ли иницијатива Готовининог адвоката може допринети снижавању тензија у региону, Линта одговара да само враћена људска права прогнаним Србима то могу учинити.

"Смиривању тензија може допринети само ако у хрватском друштву буде спремности да се прогнаним Србима и српским повратницима врате њихова отета људска права, казне одговорни за злочине над Србима, признају српске жртве, санкционишу групе и појединци који шире насиље и говор мржње према Србина, престане са негирањем и умањивањем српских жртава у Другом светском рату и грађанском рату деведесетих година", подвлачи Линта.

Аутор насловне фотографије (сеоско гробље у Вариводама) је Јован Ракић