Транспарентност: Председник ретко користи моћ да врати закон

Транспарентност наводи да су годинама уназад скупштински сазиви усвајали мноштво неуставних и штетних закона, а председници су те законе потписивали, "понекада се и директно оглушујући о апеле заинтересоване јавности", иако, како се истиче, имају овлашћење да донете законе врате у скупштинску процедуру, преноси Бета.

Због тога, како наводи Транспарентност, "чуди" што више пажње није дато вести да Томислав Николић није потписао Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србије, али и указује да се на сајту председништва не може пронаћи вест о томе, нити је образложење познато.

"Тај закон је, веома споран и разлога за враћање би се могло наћи на претек - почев од нарушавања равноправности грађана пред законом, преко могуће штетности по јавну имовину, до одсуства елементарних информација о томе којом имовином држава располаже и која би имовина све била предмет ове продаје", наводи Транспарентност.

С друге стране, како се додаје, председник није прихватио позив Заштитника грађана и других независних државних органа да не потпише Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и тај акт је данас објављен у Службеном гласнику.

Транспарентност подсећа да је у образложењу иницијативе којом се тражи враћање тог закона, указано на могућу неуставност закона, као и на нелогичне и нецелисходне одредбе код одобравања броја запослених у службама независних органа.

"Када је већ могуће да Влада предложи неуставне законе, када такве одредбе каткад без већег проблема прођу проверу ресорног скупштинског одбора и када је Уставном суду потребно доста времена да размотри питање уставности, председник би могао да уштеди значајно време и новац од будућих штета, када би све законе чија је уставност очигледно спорна враћао законодавном телу", оцењује ова организација.

Независни државни органи предали су недавно иницијативу председнику Србије којом се тражи да се Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору врати у Скупштину Србије. Као један од разлога оне наводе неуставност одредби и довођење у питање независност тих тела.

На те критике, минстарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички рекла је да тај закон ни на који начин не угрожава независност контролних институција - заштитника грађана, повереника за информације од јавног значаја, повереника за зашту равноправости и Агенције за борбу против корупције.