Парламент крајем августа о враћеном закону

Председник Николић је јуче вратио тај закон на поновно одлучивање републичком парламенту и то је први закон са којим је тако поступио од почетка свог мандата.

У Скупштини Србије Танјугу је потврђено да је стигао допис председника државе да је вратио на поновно одлучивање Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србије.

Николић је у образложењу навео да сматра да би његовим доношењем био повређен Устав Србије, који у члану 84 предвиђа да "сви имају једнак положај на тржишту".

У образложењу је наведено да тај закон не уређује на одговарајући начин продају одређених непокретности, а председник подсећа да Закон о јавној својини ограничава "да одредбе посебних закона којима се уређује режим ствари у јавној својини не могу бити у супротности са овим законом".

Медији су пренели да је за председника спорно што право на куповину државних вила и станова имају само њихови закупци и што се у јавности више од годину дана знало да је такав закон у припреми, па су се закључивали уговори о закупу за некретнине које су сада предмет продаје.

Законом је предвиђено да право на куповину имају корисници и закупци који су уговоре потписали пре 1. јануара ове године.

Шеф посланика Српске напредне странке Зоран Бабић рекао је да је Николић искористио уставно право да не потпише неки закон, наводећи да није први пут да један шеф државе врати неки закон на поновно одлучивање.

Обавеза парламента је, како наводи, да се на првој наредној седници изјасни о том закону.

"О њему се неће поново расправљати, већ само изјашњавати. То ће се догодити на првој наредној седници, која ће бити одржана вероватно у последњој недељи августа", додао је Бабић.

Некадашњи председник Србије Борис Тадић је у току свог мандата враћао неколико закона на поновно одлучивање - својевремено је одбио да потпише законе о влади и о раду (2005), радиодифузији (2006) и Закон о порезу (2011).

Према Уставу Србије, председник Републике је дужан да најкасније у року од 15 дана од дана изгласавања закона, односно најкасније у року од седам дана ако је закон донет по хитном поступку, донесе указ о проглашењу закона или да закон, уз писмено образложење, врати Народној скупштини на поновно одлучивање.

Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону који је председник вратио, закон се изгласава већином од укупног броја посланика.

Председник Републике је дужан да прогласи поновно изгласани закон, а уколико не донесе указ о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине.

Ту проблематику уређује и скупштински Пословник о раду, у коме се наводи да се о враћеном закону одлучује на првој наредној седници парламента.

Ако председник Републике, у Уставом утврђеном року, не донесе указ о проглашењу закона, нити захтева да Народна скупштина поново гласа о закону који је донела, закон проглашава председник Народне скупштине, каже Пословник.

Парламент је тај закон усвојио 31. јула и њиме је предвиђено да ће држава у наредном периоду у оквиру најављене продаје државних непокретности понудити пословне просторе и станове, који су већ дати у закуп и нису нужни за функционисање државе, али не и дипломатска представништва.

Министар финансија Душан Вујовић је, образлажући тај закон, рекао да се очекује да ће држава продајом државних непокретности остварити приход у вредности од око 30 до 40 милиона евра, као и да новац од продаје државних непокретности сигурно неће отићи у текућу потрошњу.

Опозиција је у расправи критиковала предложена решења, сматрајући да власт продајом непокретности у државном власништву заправо продаје "породично благо" зарад партијских интереса, док су посалници већине указали да извори прихода неће отићи у текућу потрошњу и да ће средстава бити усмерена на остварење стратешких циљева.