Посланици о запосленима у јавном сектору

18.48 - Завршена расправа у Скупштини Србије. 

12.30 - Циљ је да се спречи да се јавни дуг неконтролисано повећава, рекао је министар Душан Вујовић говорећи о новим решењима за Закон о јавном дугу.

11.40 - После усвајања новог закона неће више бити потребно добијање дозволе за запошљавање, навела је министарка Кори Удовички.

10.10 - Почела седница Скупштине Србије.  

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички рекла је данас у Скупштини Србије да је доношење Закона о начину одређивања броја запослених најбоље решење за тренутну ситуацију са превеликим бројем запослених у јавној управи у Србији, а да ће решити и проблем забране запошљавања.

Министарка је навела да после доношења тог закона више неће бити потребно добијање дозволе за запошљавање, односно замену оних који одлазе, нарочито у оним предузећима у којима има потребе за увођењем нових профила, али да ће послодавац морати да направи "простор" за те људе, преноси Бета.

Како је наведено у образложењу, смањење броја запослених требало би да у наредне три године доведе до смањења расхода за зараде запослених са садашњих 11,8 одсто на ниво од осам одсто БДП-а годишње.

Министарка Удовички је рекла да је у Србији проблем то што јавни сектор не усклађује структуру запослених са средствима којима располаже и додала да се нада да ће до 2018. године, до када ће закон важити, тај начин понашања бити промењен.

Предлогом закона је одређено и да запослени којима престане радни однос у поступку рационализације имају право на отпремнину у висини трећине плате по години рада.

Министарка је навела да уколико неко оде споразумно, неће моћи да се запосли поново у јавном сектору у време трајања овог закона.

Додала је да ће овим законом бити обухваћена и комунална предузећа чији је оснивач локална самоуправа, што до сада није био случај.

Према закону, максималан број запослених у систему локалних самоуправа које имају до 50.000 становника биће 9,5 запослених на 1.000 становника. За локалне самоуправе од 50.000 до 100.000 становника биће 11 запослених на 1.000 становника, а за локалне самоуправе од 100.000 до 150.000 становника 13 запослених на 1.000 становника.

Дозвољени максимум за град Крагујевац је 15 запослених на 1.000 становника, за Ниш 16,5 запослених, за Нови Сад 18 запослених и за Београд – 18,5 запослених на 1.000 становника.

Шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић рекао је да ће та странка гласати против Закона о максималном броју запослених, јер ће у кратком року бити отпуштено 9.000 људи, што је, како је навео, нехумано.

"Они ће одредити 9.000 људи којима ће дати отпремнину, грађани ће је потрошити да врате дугове, јер данас Србија једе на црту, а ти људи ће остати социјални случајеви без могућности да се поново запосле", рекао је Стефановић.

Рекао је да отпуштање неће донети ништа за грађане Србије, јер плате високим функционерима неће бити смањене, већ "ћемо имати армију незапослених људи".

Лидер Нове странке Зоран Живковић рекао је да из јавног сектора прво треба отпустити оне из категорије доведених у последњих 10 година, које су запослиле разне политичке странке, оцењујући да је предложени закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору "превара".

"Већина њих нису запослени јер су били паметни, вредни и добри, него зато што их је неко довео", рекао је Живковић новинарима у Скупштини Србије.

Посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић сматра да ће предложени закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору омогућити да се партијски кадрови странака на власти, пре свега СНС-а, и даље запошљавају под строгом контролом републичке и локалне власти.

Веселиновић је новинарима рекао да девет предложених закона о којима расправља парламент има сврху да цементира партијску државу и да се њима прави кључ како да они који нису послушни и страначки опредељени остану без посла у јавном сектору.

Посланик СНС-а Верољуб Арсић наводи да не жели да коментарише произвољне наводе опозиције о отпуштању и партијском запошљавању.

Циљ Предлога закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору је да број администаративних радника одговара економској моћи државе, рекао је Арсић.

"Нажалост, наша привреда није у сјајном стању и врло тешко може да финансира оволики број запослених", рекао је Арсић новинарима.

Вујовић: Рокови плаћања до 60 дана

Министар финансија Душан Вујовић представио је у Скупштини Србије закон о изменама и допунама Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Рекао је да ће убудуће рокови плаћања унутар јавног сектора бити дефинисани онако како су постављени и унутар приватног. 

Вујовић је најавио и да ће рокови плаћања локалних самоуправа или комуналних делатности добављачима бити ограничени на 60 дана.

Како је истакао, те измене ће подићи ниво финансијске дисциплине и проширити је и на јавни сектор.

То је закон који функционише низ година, рекао је он, и ефективно регулише односе у плаћању јавног и приватног сектора на једној страни, унутар приватног и сада проширено унутар јавног сектора.

"Измене закона дефинишу правила и кажу да уводимо систем тестирања плаћања до 60 дана на локалне самоуправе, комуналне делатности према добављачима. С друге стране, то је проширење степена финансијске дисциплине на цео систем у земљи", рекао је он.

Према његовим речима, закон ће се примењивати од дана ступања на снагу, а предвиђене санкције тек од јануара наредне године.

Краћи поступак јавне набавке 

Министар финансија Душан Вујовић рекао је и да ће поступак јавних набавки након усвајања измена закона којим се регулише та област трајати краће, јер ће процедуре бити ослобођене компликованих и дугих процеса.

Вујовић је образлажући Предлог закона о измена и допунама Закона о јавним набавкама рекао да је до сада процес јавних набавки у просеку трајао 200 дана, што је веома споро и не одговара очекивањима предвиђеним у директивама ЕУ.

Изменама закона ће, како је навео, бити дефинисане легитимације оних који имају право да уложе приговор, што раније није било прецизирано па су, како је навео, "неки због својих интереса могли да улажу приговоре и да одлажу процес".

Вујовић је прецизирао да је 74 дана просек за приговор, а да су "они могли да одложе и на годину дана", што је доста компликовало цео процес.

Намера стога и јесте да се поступак, како је додао, мора уредити тако да се процеси не могу зауставити приговорима, већ да се убрзају. 

Када је реч о новим решењима Закона о јавном дугу, Вујовић је рекао да је циљ увођење одредаба које ће спречити да се тај дуг неконтролисано повећава и које ће смањити обавезе по основу камата са тренутних 1,1 милијарду евра на 200 до 300 милиона евра у наредних годину до годину и по.

"То ствара предуслове за ефикасније управљење јавним дугом и оптимизацију, односно да до минимума смањимо трошкове јавног дуга", рекао је министар у парламенту.

Вујовић је подвукао да је договорено да се у закон о јавном дугу уведу одредбе тако да се спречи његово неконтролисано повећање и да се створи простор за оптимизацију.

Министар је, образлажући у Скупштини Србије Предлог закона о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике, рекао да је тај предлог покушај државе да се приближи билансу стања када је реч о имовини.

"Држава још нема детаљан попис имовине, нити јасне критеријуме за управљање друштвеном својином. Предлогом желимо да се у неколико корака приближимо билансу стања, да знамо шта, па да на најбољи начин решимо питање структуре ресурса", рекао је Вујовић.

Навео је да је сада реч о продаји објеката који нису функционално повезани са оперативним функционисањем државе, а да се неће продавати дипломатска представништва.