Дачић писао Бану: Косово не може бити чланица Унеска

У писму у које је РТС имао увид пише да Србија није променила своју позицију у односу на статус Покрајине, иако се суочава са захтевима и настојањима Приштине да се укључи у рад међународних организација изван контекста договора о регионалном представљању и сарадњи.

То је за Србију неприхватљиво, истакао је Дачић и као последњи такав пример навео настојања Косова ка чланству у Унеску.

"Косово као територија сходно важећој и обавезујућој Резолуцији СБ УН 1244 (1999), под управом Уједињених нација, у ком контексту се не може сматрати државом као субјектом међународног права, не може се самим тим квалификовати ни за пријем у Унеско", навео је Дачић.

Додао је да би у том смислу свако другачије постављање према разматрању питања чланства Косова у Унеску представљало игнорисање, односно повреду правних правила насталих под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбедности.

Шеф српске дипломатије и потпредседник Владе је, у своје име и у име Владе Србије, истакао захвалност за напоре које Уједињене нације улажу како би се очували мир и безбедност на Косову и Метохији.

Међутим, нагласио је да је Србија у потпуности посвећена дијалогу који се, уз посредовање Европске уније, води између Београда и Приштине.

"У оквиру тог процеса предстоје важни политички и експертски разговори у вези са заштитом имовине Српске православне цркве и споменика српске културе на територији Косова и Метохије", објаснио је Дачић.

Како је навео, свако разматрање захтева за пријем Косова у Унеско не само што би представљало кршење Резолуције Савета безбедности УН 1244 (1999) већ би имало и изразито негативан утицај на дијалог који је у деликатној фази.

"Оно би фактички онемогућило да се и о српској културној баштини постигне обострано прихватљиво решење. Сувишно је и поменути да је реч о једном од, за нашу страну, најосетљивијих попуштања, с обзиром на то да се ради о нашем културном и религијском наслеђу изузетне духовне и цивилизацијске вредности које датира још из 11. века", објаснио је српски министар.

Подсетио је да је један од услова за пријем у било коју међународну организацију способност и воља да се испуњавају обавезе које произлазе из чланства, а да је за Унеско од примарне важности очување културне баштине на одређеној територији.

На Косову и Метохији се у дугом временском периоду континуирано и систематски уништава српска културна баштина, нагласио је Дачић.

Објаснио је да су српски манастири, цркве и остали верски и културно-историјски објекти мета напада на Космету – да је од јуна 1990. године, до данас, нападнуто 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као културно-историјски споменици од којих 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу Србију.

Уништена су 174 верска објекта и 33 културно-историјска споменика и покрадено више од 10.000 икона и других предмета. Уништен је или оштећен 5.261 надгробни споменик, на 256 српских гробаља, а на више од 59 не постоји ниједан читав споменик.

"Ова болна сведочења ме наводе да се запитам јесу ли ово аргументи који препоручују Косово за чланство у организацији чија је мисија да помаже заштиту и очување светске културне баштине", навео је Дачић у писму.

Подсетио је и да се у косовском парламенту чека на усвајање закона о културном наслеђу, којим се негира приватно власништво СПЦ над манастирима и црквама, уз образложење да је то све имовина "државе Косово".