Од аналитике до политике

Још у доба Макијавелија морал је напустио политику! Тако је пре неколико година тврдио аналитичар Јово Бакић. Критичар политичара, без обзира на то да ли су у власти или у опозицији, недавно је ипак одлучио да и сам почне да се политиком бави изнутра, не само као посматрач.

Ових дана медији о њему пишу као о творцу програма српске Сиризе. Бакићев актуелни саборац, потпредседник Демократске странке Борислав Стефановић, признаје да ти наслови звуче атрактивно, али тврди да нити са Бакићем прави српску Сиризу, нити неку другу партију, јер, бар за сада, једну има.

"Господин Бакић је професор и интелектуалац, један од ретких који су спремни да уђу у арену, а не са стране да добацују и потребно је више таквих људи, али то не значи да је господин Бакић организационо повезан са мном, нити сам ја његов портпарол нити он мој", каже Стефановић.

Доцент на Филозофском факултету, Бакић је тако постао још један у низу интелектуалаца који су наизглед лагодну позицију аналитичара заменили политичарском. Један од очигледнијих примера је Владимир Павићевић: доцент на Факултету политичких наука и потпредседник Нове странке Зорана Живковића.

"Место људи који мисле је у странкама, јер све велике промене у Србији се врше преко политике. Зато је важно да људи улазе у странке, да нешто дају и Павићевић је ту на корист и Нове странке и Србије", тврди Зоран Живковић.

Да ли би Живковић исто тако имао слуха и за ставове других интелектуалаца, који нису у његовом јату? Колико чињеница да је Бакић уз Стефановића, а на пример социолог Владимир Вулетић у политичком савету странке Бориса Тадића, сада њихове идеје чини неприхватљивим за друге политичке опције?

Одговор зависи од тога кога питате. Док су лидеру Нове странке неприхватљиве "идеје троцкизма Јова Бакића", потпредседник ДС-а би саслушао и став Владимира Павићевића.

"Морамо бити отворени за нека другачија решења на сваком пољу. Мислим да једино не бих прихватио сугестије или савете на пример Анђелковића (Драгомира) или Дејана Вука (Станковића), јер су они директни експоненти Вучићевог режима – боље онда да слушам шта говори Вучић", категоричан је Борислав Стефановић.

Колумниста листа Данас Драгољуб Петровић каже да јавност увек сврстава аналитичаре и нужно их везује за неку политичку опцију.

"Јово Бакић је перципиран као 'жути' још од онда када је питао Томислава Николића у емисији Драгана Бујошевића који је смер на мастеру; онда, Дража Анђелковић је сврстан као напредњак", каже Петровић.

"Свака власт има неке аналитичаре који су јој драги, а постоје и аналитичари којима је драга власт", каже Ђорђе Вукадиновић, по сопственој оцени најобјективнији, а за просечног гледаоца српске телевизије најпознатији аналитичар.

Ипак, сада се све чешће у медијима појављује као политичар. Најпре је на изборима 2012. подржао партију "Ниједан од понуђених одговора", која се захваљујући рупи у закону регистровала као мањинска па тако чак постала и парламентарна. Почетком ове године потписао је Божићни проглас, декларацију ДСС-а и Двери. Шта је Вукадиновића навело да од аналитичара постане политичар?

"Логичан одговор: баш зато што сам добар аналитичар и што видим боље куда иде друштво и шта се збива", изричит је Вукадиновић.

Сматра да, будући да као аналитичар боље сагледава прилике него просечан грађанин, мора и да учествује у политици – бар повремено.

Мада званично политичко опредељење ограничава, а понекад навлачи и анимозитет окружења, то не мора нужно да буде и правило. Владимир Павићевић се у међувремену истакао као најактивнији посланик: за првих стотинак радних дана овог сазива Скупштине обратио се посланицима више од 600 пута!

"Мени се чини да људи који не воле Живковића још од када је био премијер, готиве ту Нову странку због Павићевића, који оставља леп утисак. Чак сам гледао и неке радикале и напредњаке како му честитају", каже Драгољуб Петровић.

Вукадиновић сматра да су аналитичари који су се јасно (и јавно) определили за одређене политичке опције отвореније поступају према јавности. "То што су они сада у политичким опцијама – то је поштеније него да се фолирају и глуме неутралност, а сви знају чији су", каже Вукадиновић.

Не знамо да ли ће политика добити са новим људима, али извесно је да ће аналитичари, ако се некада врате првобитној улози, имати драгоцено искуство изнутра. Наравно, под претпоставком да не успеју у политици.