Богович очекује отварање поглавља до краја године

Франц Богович је Танјугу рекао да је две године било доста за отварање преговора.

"Мислим да је две године, колико се чека на отварање поглавља, било доста и да би председници влада земаља ЕУ требало да одлуче да се отварају поглавља", рекао је Богович.

На констатацију да је премијер Србије Александар Вучић недавно рекао да је Србија испунила услове, али да поједине државе условљавају отварање поглавља због Косова, Богович је рекао да је питање Косова једно од оних које се највише пута нашло на агенди, али да верује да је Србија направила велики напредак на том подручју.

Урађено је, каже, доста на нормализацији односа који су бољи него што су били у прошлости.

"Надам се, као и остали европосланици који су при ставу да би Србија требало да отвори прва поглавља, да ће се проблеми са Косовом решавати и кроз отварања поглавља", рекао је Богович, оценивши да је нормализација односа са Косовом била "предуслов" за напредак Србије, а да се ствари по том питању крећу на боље.

Коментаришући оцене да је предстојећа рунда дијалога Београда и Приштине 23. јуна кључна за даље европске интеграције Србије, Богович је рекао да је одлука о отварању поглавља на председницима влада земаља ЕУ, да поједине земље, међу њима Немачка, доста раде на томе, као и да је известилац ЕП Дејвид Макалистер уверен да поглавља треба отворити.

Богович каже да не очекује да ће услов бити да Србија призна Косово и подсећа да има још земаља у Европској унији које то нису учиниле. Наводи да питање проширења ЕУ понекад делује у сенци осталих великих питања која су отворена - између осталог у сенци односа Европске уније и Русије због Украјине, проблема у Грчкој.

"Чини се да време кад Србија треба да уђе у ЕУ није тако позитивно као ранијих година. Није баш угодан тренутак", рекао је Богович, али и истакао да унутар одбора који прати напредак Србије сви признају напредак у реформама.

Због тога каже да сматра да је време за следеће кораке, да се отворе прва поглавља и да се, уз њихово отварање, прави промена у друштву која је потребна.

Говорећи о односу Србије и Русије, Богович је рекао да то што Србија има традиционално добре односе са Русијом није ништа лоше, као и да се нада да ће се везе између Европе и Русије поправити.

"Кад је реч о санкцијама према Русији, неки очекују да би и Србија требало да буде одлучнија, али нема става да би оно што је сад однос Србије и Русије био проблем за интеграцијске процесе", рекао је Богович.

Упитан о ситуацији у региону и односу Србије и Босне и Херцеговине, у светлу последњих дешавања у вези са хапшењем Насера Орића, обележавањем страдања у Сребреници и одлагањем посете председника Србије Сарајеву, Богович је рекао да је неопходно да сви лидери седну за сто и разговарају.

"Пет година након Другог светског рата шефови влада Италије, Немачке и Француске сели су за исти сто и причали како да створе европску заједницу која ће бити интегрисана у миру и припремити услове да грађани живе у миру и благостању", рекао је Богович.

Навео је да људи који воде политику у региону треба да се окрену будућности, да отворено причају о стварима које су се десиле, како би ствари из прошлости које нико не жели да се понове, не би десиле и како бисмо створили боље услове за сарадњу", рекао је Богович.

Богович, који је потпредседник неформалне групе "Пријатељи Србије" у Европском парламенту, наводи да је важно да лидери, политичари, али и грађани и бизнисмени широм Европе, сарађују.

То је једно од главних питања којима се и група "Пријатељи Србије" у ЕП бави, рекао је Богович, подсетивши да је недавно организовао скуп у Словенији којем су пристуствовали известилац Мекалистер, српска министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и други.

Иначе, Богович је сада у Београду поводом Јунских сусрета у организацији Српске асоцијације менаџера, што је, према његовим речима, добар начин да се разговара и са бизнисмени који највише знају шта значи бити у Европи.

"Најбитније је да европски процес не остане само процес политичара, већ да у њега уђу обични грађани, млади људи, бизнисмени, и то је оно у чему може да помогне неформална група у ЕП", рекао је Богович.

Напоменуо је и да су фондови које Србија добија из ЕУ "премалени", те да ће се залагати да се повећају.

Наводећи да је у периоду 2014-2020. године ЕУ Србији наменила 1,5 милијарде евра развојне претприступне помоћи, Богович је навео пример Словеније која је од 2007. до 2013. године из фондова ЕУ добила око три милијарде евра.