Сваки други закон од 1991. године усвојен по хитном поступку

На скупу на коме је представљено истраживање Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и групе за развојну иницијативу СеЦонС, речено је да доношење закона по хитној процедури ограничава могућност за скупштинску расправу, преноси Танјуг.

То се, како је навела Вукосава Црњански из организације ЦРТА, помиње и у последњих неколико извештаја Европске комисије о напретку Србије.

Како је навела, усвајања закона по хитној процедури умањује демократски потенцијал парламента, а тако донети закони се усвајају са различитим недостацима па се дешава да се често предлажу њихове измене.

Представљајући резултате истраживања, Ксенија Ракић из СеЦонС-а навела је да предлагач закона даје нејасна образложења зашто закон треба донети по хитном поступку јер за то не наводи конкретне разлоге, а нема ни квалитетне расправе на скупштинским одборима о законима који улазе у процедуру по хитном поступку.

Наводећи да је у последњих годину дана сваки осми закон мењан по хитној процедури, Ракић каже да су се од 2011. до 2014. године највише по хитном поступку усвајале измене закона, затим потврђивање споразума, а да је у том периоду по хитној процедури усвојено 19 одсто нових закона од укупног броја усвојених аката.

Закон упућен по хитној процедури, навела је Ракић, просечно је био 27 дана у скупштинској процедури пре стављања на дневни ред парламента, а као најчешћи разлог предлагача закона за хитан поступак наводи се контрола јавних финансија.

Ксенија Ракић каже да је за унапређење процедуре усвајања закона по хитном поступку потребна конкретизација образложења зашто закон треба донети по хитној процедури, достављање годишњег плана Владе парламенту, као и проактивнији став скупштинског Колегијума о томе шта треба да се нађе на дневном реду по хитном поступку.

Шеф посланичке групе опозиционе Социјалдемократске странке Марко Ђуришић рекао је да из вишегодишњег искуства у парламенту закључује да се често злоупотребљава процедура за доношење закона по хитном поступку, али да је то само симптом јер је у ствари проблем потреба и намера извршне власти да доминира над парламентом.

Проблем усвајања великог броја закона по хитном поступку, оценио је Ђуришић, може бити решен доследном применом Пословника о раду парламента и закона, наводећи да је потребно променити процедуру усвајања закона јер је архаична и више укључити јавност у сам процес њиховог усвајања.

Посланик опозиционе Нове странке Владимир Павићевић навео је да парламент треба да негује правила и процедуре, а дешава се да их у пракси драстично крши и сложио се са Ђуришићем да треба доследно применти Пословник о раду што, оценио је, владајућа већина не чини и тиме крши владавину права.

Поред великог броја законских предлога који се упућују парламенту по хитном поступку, Ђуришић и Павићевић су навели и да се у последње две недеље дешава да се важни предлозни закони, без образложења, напрасно повлаче са дневног реда седнице.