Парламент о праву на суђење у разумном року

18.39 - Посланици завршили расправу, наставак седнице у среду. 

15.39 - Селаковић: За три месеца 15 милиона динара за обештећења.

11.50 - У српским судовима има нешто мање од милион старих предмета, истакао министар Никола Селаковић.

11.10 - Министар правде Никола Селаковић образлаже посланицима предложена законска решења.

10.15 - Постављањем посланичких питања почела седница Скупштине Србије.

Образлажући Предлог Закона о заштити права на суђење у разумном року, министар правде Никола Селаковић рекао је да у српским судовима има нешто мање од милион старих предмета.

Селаковић је напоменуо да је, према извештају о раду судова из 2014. године, број предмета старих од пет до 10 година 713.521, а да је број предмета који су старији од деценије нешто већи од 239.000.

"Стање у нашим судовима је алармантно. То је нешто мање од милион старих предмета", рекао је Селаковић, који је напоменуо да је контролисање развоја поступка у времену срж суђења у разумном року.

Уз напомену да је споро судство данас један од највећих проблема европских држава, српски министар правде је казао да се предложеним законом предвиђају два правна средства за убрзање поступка - приговор и жалба.

Како је објаснио, о њиховој оправданости одлучују председници судова, а поступак заштите права на суђење у разумном року почиње подношењем приговора.

Новим законским решењима, према Селаковићевим речима, признаје се право на новчано обештећење уколико је странци повређено право на суђење у разумном року и то од 300 до 3.000 евра, што је нешто више од осам просечних плата у Србији у 2014. години.

Селаковић је навео и да постоји низ чинилаца који погодују брзини суђења, да су међу њима нестабилни правни поредак, недовољна припремљеност за примену закона, противречност закона, одсуство правне свести, низак ниво друштвене дисциплине, преоптерећеност судова, као и немарност и непосвећеност судија, али да судије нису једини кривци за спорост суђења. 

"У Србији је дошло на ред да се заштити право грађана, али и других правних субјеката на суђење у разумном року. Заштита права грађана мора да доведе до убрзанијег и делотворнијег рада судија, а то значи и до веће заштите права грађана", рекао је министар правде.

Посланица СНС-a Биљана Пантић Пиља рекла је да је новим решењима предвиђено да ће странка, уколико сматра да судија одуговлачи поступак, моћи да подносе приговор, односно жзалбу председнику суда који ће о њој одлучивати.

Опозициона Социјалдемократска странка је у расправи поручила да је предложени закон "лепо парче папира", али и упитала да ли ће оно заиста нешто и променити или ће, што се често дешава са српским законима, остати само "мртво слово на папиру". 

Влада Србије, која је предложила закон, навела је у образложењу да је Србија пред Европским судом за људска права изгубила многе спорове због повреде права на суђење у разумном року, због чега је, као основни циљ предложеног закона, поставила да се предвиде делотворна правна средства која би омогућила заштиту уставног права на суђење у разумном року.

Посланици ће разматрати и допуне Закона о судијама, измене Закона о приватном обезбеђењу, као и ратификацију неколико споразума и докумената.

Реч је о споразумима Србије и Русије о узајамној заштити тајних података и Србије и Албаније о узајамном признавању возачких дозвола, као и потврђивању Протокола број 15 којим се мења Конвенција за заштиту људских права и основних слобода.

Одбијен предлог о анектном одбору за пад хеликоптера

Демократска странка поново је парламенту предложила да формира анкетни одбор о удесу војног хеликоптера, у коме је погинуло седам људи, што посланици нису прихватили.

Посланица ДС-a Гордана Чомић предложила је парламенту да се у дневни ред нове седнице уврсти тачка "образовање анкетног одбора за утврђивање чињеница и околности које су довеле до пада хеликоптера".

Демократе су и половином априла тражиле од парламента да формира анкетни одбор о том удесу, како би се утврдиле околности пада војног хеликоптера 13. марта, али је републички парламент и тада одбио тај предлог.

У несрећи су страдали пилот Омер Мехић, капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Драјић, механичар летач заставник Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестетичар Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић из Новог Пазара, коју је хеликоптер превозио на лечење у Београд.