Пораст незадовољства на Косову

У извештају "Пулс јавности" наведено је да је само 21 одсто испитаника задовољно кључним косовским институцијама, док их је у априлу прошле године било 46 одсто.

Становници Косова изгубили су поверење у слободу медија, независност правосудног система, а истраживање показује да 35,5 одсто њих верује да медији на Косову уживају слободу изражавања, у поредењу са новембром прошле годне, када је то поверење имало 40 одсто испитаника.

Када је реч о независности правосудног система 16 одсто њих верује у ту независност, за разлику од 13 одсто у но­вембру 2014. године.

Економија и незапосленост најболнији

Истраживање је такође показало да је око 31 одсто свих испитаника или незадовољно или веома незадовољно тренутном економском ситуацијом на Косову, 52 одсто њих сматра да је незапосленост највећи проблем, док је 27 одсто њих као највећи проблем види сиромаштво.

На листи највећих проблема на Косову корупција је рангирана на трећем месту - пет одсто становника Косова сматра да је то највећи проблем.

Емиграција је, према истраживању, традиционално механизам преживљавања за становнике Косова, скоро половина домацинстава - 47 одсто наводи да имају неког члана породице у иностранству.

Током последњих шест месеци Косово је доживело неочекивани талас исеља­вања, више од половине испитаника - 50,5 одсто, од последњег извештаја тврди да је најмање један од њихових родака или пријатеља напустио Косово у том периоду, док је 49,5 одсто навело да је најмање један од њихових блиских чланова породице, брацни друг, родитељ, дете, брат, тетка/ујак, унуце, тазбина, тада мигрирао.

Када се бројке оних који су мигрирали погледају у односу на пол, подаци показују да су 75 одсто мушкарци, а 25 одсто жене.

Огромна већина испитаника сматра да су главни разлози за миграцију са Косова током протеклих шест месеци лоши друштвено економски услови - њих 45 одсто верује да је незапосле­ност главни разлог, 29 одсто да је то сиромаштво, 10,5 одсто економске тешкоће, а 10 да су становници Косова у миграцији у по­трази за бољом будућношћу за своје породице са ниским примањима.

Да би се стекао увид о профилу оних који су ми­грирали, испитаници су питани о нивоу образовања, запослења и животним условима породице, род­бине и пријатеља који су мигрирали у последњих шест месеци.

Подаци показују да је већина њих -77 одсто завршила средњу школу, а затим следе они који су завршили само основну школу, њих 13 одсто, док је само око 10 одсто оних који су мигрирали, судећи по изјавамна њихових пријатеља, рођака и чланова породице, имали високо или више образовање.

На питање о земљи крајњег одредишта, 80 одсто испитаника навело је Немачку, 7,5 одсто Француску и око три одсто Аустрију или Швајцарску.