Ђурић: Србија посвећена нормализацији односа с Приштином

Марко Ђурић је агенцији Бета, поводом друге годишњице потписивања Бриселског споразума, изјавио да Србија доследно спроводи све договоре и обавезе проистекле из процеса техничког и политичког дијалога.

Србија се нада да ће пре свега у ЕУ имати искреног партнера који разуме потребе српског народа да за себе обезбеди минимум услова за одрживи развој, повратак и опстанак на КиМ у политичким, безбедносним, институционалним и друштвеним оквирима који би то могли да му гарантују.

"Уверени смо да и ЕУ, у којој Србија види заједничку будућност читавог региона, то разуме и увиђа. Отуда чврста приврженост српске стране темељним принципима Првог споразума и пратећим договорима о енергетици, телекомуникацијама, слободи кретања и другим питањима, као и посвећеност успостављању ЗСО у њеном пуном капацитету, те наставку дијалога", рекао је Ђурић.

Србија је, како је објаснио, посвећена пуној примени сваког слова записаног у Првом споразуму, Плану имплементације и свим пратећим документима произашлим из досадашњег тока дијалога.

Ђурић је, међутим, упозорио да, упркос напретку који је евидентан, остаје утисак да је дијалог и даље у великој мери оптерећен негативним утицајем неколико битних околности.  На бриселски дијалог, према његовим речима, негативно утиче одступање од динамике спровођења Првог споразума, која је јасно дефинисана Планом имплементације, као и евидентан недостатак лидерства на терену од стране посредника у преговорима и других међународних мисија на КиМ.

Трећа претња дијалогу је, како је објаснио, стално настојање Приштине да се у свим темама које се покрећу у Бриселу укључи и питање статуса, што је у директној супротности са статусно неутралном формом преговора каква је на самом почетку дијалога договорена.

На крају, на процес, објаснио је Ђурић, негативно утиче и недостатак јасних подстицаја странама укљученим у дијалог, а пре свега неизвесност у динамици евроинтеграција.

ЗСО камен спотицања

Ђурић је констатовао да је суштинска разлика у виђењу смисла и карактера Заједнице српских општина главни камен спотицања у разговорима званичног Београда и представника привремених институција у Приштини у процесу примене Првог споразума.

Иако је, према његовим речима, српска страна доследно поштовала План имплементације Првог споразума у областима прилагођавања правног оквира, интеграције полиције и правосуђа, привремене институције самоуправе у Приштини покушавају да избегну примену првих шест тачака Првог споразума које се односе на формирање и улогу ЗСО.

"Република Србија и српски народ на КиМ су посебно забринути због евидентног одсуства воље међународних посредника да изврше одлучујући притисак на политичку елиту у Приштини у циљу пуне имплементације ових најзначајнијих обавеза преузетих Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа", навео је Ђурић.

Према његовим речима, то за последицу има и ситуацију у којој међусобно подељене, и својим превирањима у борби за власт и моћ заокупљене, водеће албанске политичке структуре у Приштини, суочене са нарастајућим турбуленцијама у младом и сиромаштвом фрустрираном друштву, а неспремне за свеобухватне реформе читавог друштва, кривицу сваљују на "дежурни реметилачки фактор" - српску заједницу на КиМ.

Поред имплементације Првог споразума, подсећа Ђурић, српска страна доследно ради на примени свих договора постигнутих са представницима Приштине у оквиру техничког дијалога,
а Србија је чак своју конструктивност доказала и настојањима да се нађе решење за питања која се не односе на обавезе преузете током политичког и техничког дијалога, као што је договор о интеграцији припадника Цивилне заштите.