"Велт": Србија у вртлогу великог, словенског брата

У опширном тексту о животу после поплава и помоћи ЕУ и Владе Србије да се сазидају куће и обнове школе, каже се да би људи требало да знају ко им је помогао и оцењује да ЕУ ту има један проблем, преноси Танјуг.

"Многи људи овде верују да им је, пре свега, Русија помогла у несрећи, да новац и сировине из Москве теку ка Београду, да тај стари, велики брат стоји на њиховој страни у случају да конфликт са Косовом поново постане озбиљан", пише Велт.

Указујући да је Путин почео да гради Евроазијску унију, лист поставља питања којој би унији Србија требало да приступи и којој ће приступити – ЕУ или Евроазијској унији, да ли би између Русије и ЕУ на Балкану могла да ескалира ситуација као сада у Украјини и где би онда стајала Србија.

"Ако је судити према садашњој влади, онда је одговор јасан, у најмању руку барем званично – на страни ЕУ. Шеф Владе Александар Вучић је више пута нагласио да његова земља до 2020. године жели да постане члан ЕУ", пише Велт и додаје да, међутим, расположење Срба за приступ ЕУ варира и да сада, према анкетама, још 44 одсто Срба подржава улазак у ЕУ.

"И, најомиљенији страни политичар је Путин, тако да Вучић не вуче превише у правцу ЕУ", пише Велт и, указујући на две параде у Србији – поводом 70. годишњице ослобођења Београда и "геј параде", оцењује да су то два сигнала у два правца на једном политичком компасу.

Оцењујући да би сиже српске политике могао бити "Србија је за ЕУ, али Влада и људи не могу бити против Русије и то би европске земље морале да разумеју", Велт и поставља питање до када може добро функционисати тај посебни пут Србије.

"ЕУ је за Србију највећи финансијски поверилац", констатује дневник и додаје да је Србија од јануара на челу ОЕБС-а, организације која контролише границе и примирје између Русије и Украјине и да би то председавање могло да "заоштри шкакљиву улогу Србије између Истока и Запада".

Указујући да политика није једина која погоршава стање у земљи, лист пише да је незапосленост 20 одсто, да човек скоро да не може срести Србина који се не нервира због корупције и да многи, пре свега образовани млади људи одлазе у иностранство.

"А из Русије стиже брзи новац. Москва је, према наводима Министарства финансија, одобрила повољне кредите – на пример, 800 милиона долара за Железницу. Грађевински пројекти су важни за ову земљу у којој сваки други млади човек нема посао", пише Велт.

Дневник преноси мишљење експерта за привреду Ане Трбовић да, ипак, Русија привредно за Србију значи много мање него ЕУ и да до 90 одсто српског извоза заврши на Западу, а само 10 одсто у Русији.

Лист наводи да је Србија због пројекта "Јужни ток" остала без обећаних инвестиција. "Када би политика функционисала бројевима, приступ Европској унији био би можда јаснији за Србе.

Али политика функционише и уз помоћ осећања", пише Велт и преноси изјаву новинара Бојана Бркића о томе да Русију и Србију повезује платонско пријатељство и да су те земље повезане језиком, словенском историјом, православљем.

"Али, питајте једног Србина где би радије живео: у Москви или Франкфурту – одговор би био Франкфурт", преноси лист његову изјаву.

Оцењујући на крају да је одговор на питање у ком правцу иде Србија – не у Франкфурт, већ на Косово, лист пише да онај ко са људима прича у београдским кафићима, често чује реченицу да Косово припада Србији.

Подсећајући на новију политичку историју у косовско-српским односима, Велт наводи да су, ипак, обе владе потписале више билатералних споразума и да је било узајамних државних посета.

"Дијалог између Срба, Албанаца и Косова ипак варира, као и резултати анкета о приступу ЕУ... али увек изнова националистичке пароле трују помирење. ЕУ жели стабилност пред сопственим вратима. Као награду, дипломате у Бриселу машу Србима приступом у ЕУ", пише Велт.