Лобирање неопходно сместити у законски оквир

Брисел је постао центар лобирања, јер је у том административном центру ЕУ регистровано више од 20.000 лобиста. 

Утицај на посланике, функционере Европске комисије и Савет министара Европске уније, али и на владе земаља чланица, неки су од облика деловања лобиста јер одлуке донете у Бриселу имају велики значај, будући да се морају уградити у национална законодавства.

У оквиру акционог плана за поглаваља 23 и 24 постојала је препорука да се лобирање уреди у договору са Агенцијом за борбу против корупције.

Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић напомиње да је свуда тенденција да се лобирање смести у правни оквир и да се процес лобирања учини што транспарентнијим.

Председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић сматра да је веома важно да се та професија у Србији регулише законом и да се коначно знају правила у тој области.

"Ми тиме Европи шаљемо сигнал да говоримо њеним језиком, а лобисти могу да прођу тамо где држава не може, могу се снажније и интензивније залагати за неки државни интерс", напомиње Вуковић.

Лобистима у ЕУ је дозвољено да траже информације о томе шта спрема Европска комисија, Парламент или Савет министара.

Проблем настаје када лобиста пређе границу дозвољеног и увидом у прописе, уредбе и дугорочну политику Уније лобира да боље услове добије одређена интересна група.

Зато не чуди што се лобирање често повезује са незаконитим радњама, најчешће корупцијом

"Уколико желите да се бавите лобирањем, морате у одговарајућем регистру да се региструјете као лобиста, да пријављујете све своје контакте, приходе и услове под којима сте ангажовани и на крају друга страна, мета лобирања, мора да констатује да је неки шеф кабинета разговарао са овом или оном групом о неком циљу и мора да се јасно нагласе накнаде и бенефити који се ту појављују", објашњава професор Зоран Стојиљковић, председник Одбора Агенције за борбу против корупције.

Предмет лобирања не мора увек бити интерес, него и поправљање имиџа земље и утицање на перцепцију оних који доносе одлуке.

"За лобирање је занимљиво - посебно што се тиче Брисела и бриселске администрације - ту фокус заправо није на доносиоцима одлука јер ту су онда сусрети највиших званичника са највишим званичницима. Овде је заправо фокус да се допре до оних људи и утиче на оне који заправо организују приоритете и агенду рада оних који доносе одлуке", каже Јадранка Јоксимовић.

Сједињене Америчке Државе имају неколико десетина хиљада регистрованих лобиста. Прописе који регулишу лобирање имају и Канада, Немачка, Француска, Литванија а Словенија је лобирање уредила у оквиру Закона о борби против корупције.