Јоксимовићева: Успешно завршен скрининг, идемо даље

Јадранка Јоксимовић је рекла да процес скринига, анализе домаћег и представљања европског законодавства, показују да су тимови из ресорних министарстава били добро припремљени и посвећени и да су изнели посао на прави начин", преноси Танјуг.

Министарка је оценила да је једна од мањкавости у досадашњем процесу била то што још није формиран ужи преговарачки тим са компетентним људима који ће секторски да прате поглавља, истичући да ће то морати да се учини ове године, кад нам следи фаза отварања преговора.

"Кад се отворе поглавља, онда не преговарамо о стандардима, већ о начинима и роковима кад ћемо да применимо одређене ставке из законодавства ЕУ у наше законодавство. Зато су потребни добри преговарачи, како би се испреговарали добри рокови и најбољи начини примене европског стандарда", рекла је Јадранка Јоксимовић.

Према њеним речима Србија може да буде поносна на преговарачке групе, које су чинили пре свега запослени у ресорним министарствима, а које су у процесу скрининга изнеле највећи део посла.

Након билатералних и експланаторних скрининга, објашњава министарка, Европска комисија прави извештаје у којима оцењује усклађеност српског законодавства са европским и утврђује критеријуме за отварање поглавља, односно шта је то што Србија мора да уради да би могла да отвори поглавља.

Ради се на акционим плановима за поглавља 23 и 24, најзахтевнијим политичким поглављима, која су већ прошла кроз неколико фаза коментара, наглашава Јадранка Јоксимовић.

"На томе се ради да бисмо, и ја верујем да хоћемо, ове године успели да отворимо та важна политичка поглавља, а не заборављамо ни Поглавље 35, које се тиче дијалога Београда и Приштине и примену Бриселског споразума", рекла је Јоксимовићева.

Говорећи о појединачним поглављима и ефектима примене онога што се у њима преговара, министарка је навела и неколико примера.

Тако, Поглавље 8, у којем се третира политика конкуренције, подразумева да ће грађани имати ниже цене, бољу услугу и шири избор на тржишту када Србија постане чланица ЕУ и испуни све захтеве.

У поглављу 10, које се тиче информационог друштва и медија, преговара се, између осталог о дигитализацији и увођењу електронског потписа, који скраћује време и трошкове пословања.

Захваљујући преговорима у Поглављу 11, које се тиче пољопривреде и руралног развоја, нашим пољопривредницима ће бити доступно тржиште од више од 500 милиона људи.

Подсетила је да ће српски пољопривредници већ од следеће године моћи да користе предприступне фондове, али и истакла да ће ти фондови бити много већи кад постанемо чланица ЕУ, те подсетила на Пољску која је, своју пољопривреду развила до "неслућених размера" ефикасним коришћењем новца ЕУ.

Поглавља 23 и 24 тичу се борбе против корупције, ефикасног и независног правосуђа, стабилне правне државе, чиме се ствара погодан оквир за нове инвестиције.

"У поглављу 24 говоримо о једном од највећих постигнућа ЕУ, то је укидање унутрашњих граница, за које је потребна озбиљна припрема, захтева се интензиван рад и кад постанете чланица ЕУ", рекла је Јоксимовић.

Министарка је нагласила и да ће Србија, кад постане чланица ЕУ, имати могућност пуноправног учешћа у програмима ЕУ за истраживање, што значи укључивање наших научника истраживача у велике пројекте за иновације, истраживања, науку, као и да ће спрски студенти моћи да студирају на европским универзитетима под истим условима као и студенти земље у којој је универзитет.

То су све теме у поглављима 25 и 26, о науци, образовању и култури, објаснила је Јадранка Јоксимовић.

"У оквиру поглавља образовање и култура, постоје програми ЕУ који су намењењи за развој, очување и промовисање културе и традиције земље чланице, тако да се не ради о утапању у нешто што не познаје и не вреднује нашу специфичност, напротив за то се издвајају велика средства", додала је Јоксимовић.

Српски преговарачки тим се спрема за нова поглавља 

Шефица српског тима за преговоре о придруживању ЕУ Тања Мишчевић је рекла да је процес скрининга био добра прилика да се планови Комисије детаљно обавесте о положају Србије у односу на ЕУ, али и прилика да Србија схвати где се налази.

Следећи корак у преговарачком процесу су извештаји о поглављима које саставља Европска комисија, а затим израда акционих планова владе Србије које пре отварања поглавља треба да одобри Европски савет, кога чине земље чланице.

Акциони планови за низ поглавља су већ готови и послати у Савет, а убрзано се ради на трећој верзији акционих планова за поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа и основних права и која ће бити отворена међу првима и затворена међу последњима, изјавила је шефица преговарачког тима.

Мишчевићева је рекла да се не зна када ће прва поглавља бити отворена јер је, осим техничких, потребно испунити политичке услове из поглавља 35, које се односи на процес нормализације односа Београда и Приштине.

За сада изгледа да међу чланицама нема консензуса да ли прво треба отворити поглавље 35, а потом остала, или ће се паралелно отворити 35, 23 и 24, рекла је Мишчевићева и додала да из Европског савета стижу противречне информације о том питању.

У међувремену, истакла је Тања Мишчевић, Србија ће ослањајући се на искуство Словеније, Хрватске и Црне Горе, интензивно радити на примени акционих планова и бити спремна када Савет буде дао зелено светло за отварање поглавља.