Ђурић: Срби на КиМ ни данас нису слободни

Марко Ђурић изјавио је у интервјуу за лист Јединство да "Срби на КиМ ни данас нису слободни на онај начин на који би требало да буду слободни људи у 21. веку на једној територији коју ми не признајемо и никада нећемо признати као државу", преноси Танјуг.

"На том подручју, на тој територији није у потпуности загарантована безбедност, а о томе можете најбоље да питате Србе у Метохији којих је остало у симболичном броју и који данас живе у страху и под великим притисцима сваког дана", изјавио је Ђурић.

Организовани напад на Србе 17. марта 2004. године био је, према његовим речима, љага на образ Европе и читаве међународне заједнице, али и оних екстремних Албанаца који су тај погром у политичком смислу индиректно подржали, а неки од њих и непосредно учествовали у његовој организацији и спровођењу.

"За нас је веома важно да људи не само они који су учествовали у том погрому него и они који су учествовали у ратним злочинима и протеривању наших људи са КиМ – одговарају", навео је Ђурић.

Подсетио је да је пет година пре 17. марта стотине хиљада Срба протерано са КиМ, да су читави градови остали без Срба – од Приштине, Ђаковице, Пећи, Призрена, Гњилана, Подујева.

"Сви највећи градови на КиМ остали су практично потпуно без српске популације, а да за то још увек нико није сносио ни кривичну, ни моралну, ни политичку одговорност", казао је Ђурић.

Данас се, како је упозорио, притисци на Србе на КиМ настављају покушајима да се одговорност за катастрофално економско стање у Покрајини са албанске политичке елите пребаци на српску заједницу.

"За то што за 15 година нису успели да створе озбиљну економију, за то што су све институције корумпиране, за то што људи немају осећај перспективе, пребацује се одговорност на Србе. Политичари који су за то најодговорнији и најкривљи покушавају да окриве српски народ на КиМ који је, нажалост, сведен на врло мали број и који нема никаквог реалног утицаја ни моћи да утиче на догађаје", објаснио је Ђурић.

У међувремену је, међутим, према његовим речима, Србија подигла свој углед у међународној заједници у односу на период када се догодио погром 2004. године, тако да српски народ више нико у иностранству не доживљава као фактор дестабилизације, већ као неизоставни део будућности на КиМ.

Ђурић је изразио забринутост због чињенице да су темпо и размере повратка протераних Срба на незадовољавајућем нивоу, истакавши да је разлог за то пре свега одсуство воље оних који су Србе протеривали, као и инертност и недовољна организованост међународне заједнице која је имала обавезу и новац да створи услове за тако нешто.