Српска политичка ружа ветрова

Пошто сукоб у Украјини не јењава, велике силе, чини се, имају све мање разумевања и траже од Србије да пресече – Исток или Запад.

"И једна и друга страна, и Запад и Русија, тренутно се боре за душу Србије када је реч о њеној спољној политици", наводи професор Факултета политичких наука Јован Теокаревић.

Вашингтон упозорава да је Србија "на линији ватре" те да Русија маршира у Србији са већим утицајем него икад пре. Ни Брисел не пропушта прилику да подсети Србију да би требало да усклади своју спољну политику са европском.

Са друге стране, председник Одбора за међународне односе Горњег дома руског парламента Константин Косачов недавно је пребацио Србији да се није довољно борила за "Јужни ток", а као притисак Кремља многи виде и критичко извештавање телевизије Раша тудеј о појединим потезима српске Владе.

"Чини ми се да су Руси и Американци можда чак у истој мери незадовољни Београдом. Мене то на неки начин и храбри јер то показује да Београд можда није био толико сервилан и податан ни према Вашингтону, ни Бриселу, ни Москви. Чини ми се да је сваки покушај сваке мале земље која жели да сачува колико-толико неку независност, самосталност, осуђен на овакве врсте напада", сматра главна и одговорна уредница Политике Љиљана Смајловић.

Да ли ће Србија успети да задржи садашњу позицију, питање је на које су српски званичници одговарали небројено пута од почетка сукоба у Украјини. Одговор је увек исти – Србија подржава територијални интегритет Украјине, али неће уводити санкције Москви.

"Колико год је ово неудобна позиција Београда, ја више волим да је тако, него да је потпуно ушао у војничке чизме једне или друге стране", наглашава Смајловићева.

Теокаревић истиче да је опредељење Србије Запад. "Нико нас не може присилити да уведемо санкције Русији, али чини ми се да смо мало урадили на томе да усагласимо спољну политику са политиком ЕУ", каже Теокаревић.

Један од важних разлога због којих је Србија додатно на удару и источних и западних ветрова јесте председавање ОЕБС-у.