"Београдски дијалози" за оснаживање Србије на путу ка ЕУ

Конференција у Београду, у сарадњи са Београдским фондом за политичку изузетност, уз подршку немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој са циљем оснаживања Србије на путу ка ЕУ, окупила је представнике политичке и пословне елите Србије и цивилног друштва, као и званичнике и експерте ЕУ и Немачке, преноси Танјуг.

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је Србија спремна за отварање више поглавља ове године и да би Европска унија требало више да узме у обзир то што је Београд допринео нормализацији односа са Приштином.

Дачић је на форуму рекао да је 2012. године, када је почео дијалог између Београда и Приштине, централно питање било да ли се српска делегација руковала и фотографисала са Хашимом Тачијем, а да су данас ти састанци у Бриселу постали нормална појава.

"„Ми смо пре три године имали барикаде, паљење прелаза на Косову, разне сукобе и инциденте", подсетио је Дачић.

Дачић је рекао и да је Србија била спремна за отварање поглавља 32, те да су то све земље констатовале, међутим, Немачка је, како је додао, тада имала став да не треба отварати друга поглавља пре поглавља 23, 24 и 35.

"У овој години желимо да отворимо што више поглавља, дакле и поглавље 35, јер сматрам да је постигнут велики напредак потписивањем договра о правосуђу. После тога треба или у исто време отварање поглавља 32, а очекујем до краја године да се размотри чињеница отварања поглавља 23 и 24", истакао је Дачић.

Према његовим речима, до 25. марта биће завршен комплетан процес скрининга.

Министар Дачић изјавио је да су разговори у Бриселу били тешки зато што је Приштина тражила промену седам од 15 тачака које су у области правосуђа договорене у марту прошле године, по предлогу Европске уније. 

Говорећи о европским перспективама, Дачић је рекао да "као што се од нас очекује напредак у бриселском дијалогу, и ми чекујемо да нам неко приступи искрено, да немамо покретне мете и циљеве, и да немамо сваки пут када испунимо неки циљ, неки нови циљ".

У том контексту, рекао је Дачић, да Косово нико није ни спомињао у европским интеграцијама све док нису ухапшени Ратко Младић и Радован Караџић.  

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оценио је, пред почетак конференције, да није питање да ли ће Србија и када ући у Европску унију, већ како ће ући, односно колико спремна ће то учинити.

Говорећи о програму скупа, који је окупио значајана имена из Србије и Немачке, Чадеж је истакао да ће на три панела бити речи о приступању Србије ЕУ, затим о капацитетима српске администрације за спровођење реформи, и о привреди, односно о јачању конкурентности српских предузећа.

Подсетио је да је 10. априла 2014. одржан први српско-немачки форму у Берлину, са циљем да се у обе државе "прошири круг пријатеља".

Чадеж се осврнуо и на прошлогодишњу посету Берлину премијера Александра Вучића, тадашњег министра привреде Душана Вујовића и министарке државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, којој је циљ био представљање програма реформи нове владе.

Ерлер: Немогућа неутрална посредничка улога Србије

Посланик Бундестага и спрецијални представник Владе Немачке за председавање ОЕБС-у 2016. године Гернот Ерлер поручио је да неутрална посредничка улога Србије између ЕУ и Русије није могућа.

"Србија је на путу у ЕУ и у то спада и постепена примена заједничке спољне и безбедносне политике", рекао је немачки званичник на конференцији "Београдски дијалози".

ЕУ од Београда, према његовим речима, с правом очекује постепену примену заједничке спољне и безбедносне политике, као и приврженост вредностима Уније, у шта, како је додао, спада поштовање међународног права, примена договора, као и поштовање територијалног интегритета земаља.  

Ерлер је уверен да "ту нема простора за неутралну позицију, већ само за јасно опредељење". Он је изразио наду да ће ускоро уследити отварање првих поглавља у приступним преговорима.

Посланик Бундестага истакао је да је Белрин за политичко решење украјинске кризе и јасно против испоруке наоружања Украјини. 

Србији на путу ка Европској унији је неопходна добра администрација, како би ефикасно црпела средства из европских фондова и усмерила их у конкретне, преко потребне пројекте, оценио је Ханс Ајхел, бивши министар финансија Немачке.

Ајхел је указао да Србија, када једног дана постане чланица ЕУ, као једна од сиромашнијих земаља може добити годишње из европских фондова до четири одсто БДП. 

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт изјавила је, у уводном обраћању, да је дијалог једини пут ка демократији и европској Србији, али и начин да помогнемо нашим партнерима да нас разумеју.

"Дубоко верујем да је дијалог пут ка демократији. Дијалогом се јачају агрументи и дијалогом се учи од других, али и о себи", рекла је Лихт. Она је поручила и да је дијалог супротан монолошкој кулури, "којој смо ми понекад склони".

"Али, дијалог је пре свега у овом трренутку неооходност да помогнемо нашим партнерима да нас разумеју, да ми њих разумемо, и да заједно учврстимо пут једној развијеној, европској Србији", поручила је Соња Лихт.

Јоксимовић: Грађани разумеју да су реформе пут ка ЕУ

Министарка без портфеља Јадранка Јоксимовић изјавила је да 44 одсто грађана Србије подржава улазак Србије у ЕУ, а реформски процес чак 66 одсто, што, подвлачи, значи да грађани индиректно разумеју да су реформе пут којим се најбоље стиже у Унију.

Висок проценат оних који подржавају реформски процес значи и да већи проценат грађана подржава европски пут Србије, рекла је министарка.

Грађани су на зрео и рационалан начин, повезујући реформски процес с процесом европских интеграција, задржали висок ниво подршке том процесу. Последње истраживање показало је да тај процес подржава 44 одсто грађана, рекла је министарка.

Према њеним речима, већина грађана на питање шта значи процес европских интеграција одговара да су то стална политичка условљавања.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је да ће рационализација броја запослених у јавној управи од пет одсто бити завршена до јуна, а да очекује да ће половина отићи природним одливом.

Удовички је рекла да ће рационализација запослених бити само део преуређивања система јавне управе какав досада није виђен. 

Бивши европски комесар за проширење Гинтер Ферхојген изјавио је да Евопа није комплетна без Србије и да лидери ЕУ морају јасно то да кажу, а не да флоскулама поручују Србији да је желе у Унији.