Лукић: Правосуђе дужно жртвама

Лукић је нагласио да би био јако изненађен да је одлука МСП била другачија, "а посебно да је усвојена хрватска тужба".

Били смо убеђени да се хрватска тужба мора одбити, јер смо имали пуно нивоа аргументације, објаснио је Лукић. Веровали смо да Суд неће одступати од своје претходне праксе, у погледу стандарда заузетих у предмету БиХ против Србије и Црне Горе, рекао је Лукић, који сматра да се, у том смислу, може рећи да је пресуда очекивана.

С друге стране, по реакцијама у Хрватској, чини се да није очекивана, напоменуо је Лукић и констатовао да је "њихова концепција била жеља да Суд одступи од своје претходне праксе".

Поводом различитих тумачења одлуке МСП у Хрватској и Србији, Лукић је нагласио да би било добро да се "избегну било какве навијачке оцене тог суђења".

Покушавати од овога направити неку утакмицу, а не ући у суштину драматичне приче је потцењивање прошлости, указао је Лукић и додао да није необично да људи оцењују оно што им иде у прилог.

У било којем предмету Хашког трибунала незадовољна страна је тражила оно што је негативно, а задовољна страна је извлачила из пресуде оно што јој одговара, подсетио је Лукић.

Према његовим речима, МСП је "исти баланс у погледу оцена чињеница и примене права употребио у односу на тужбу и противтужбу, исте стандарде у погледу елемената геноцида и намере да се уништи група или цела нација".

"Хрватска јавност је незадовољнија пресудом него ми, али се провлачи да је пресудом доказано да је Србија била агресор", приметио је Лукић и напоменуо да то у пресуди не пише.

Говори се о оружаном сукобу и злочинима, али нема речи о агресији. Ако хрватска страна сматра да је агресија доказана тиме што се говори о "Великој Србији", онда је нејасно како оментарише чињеницу да је исти такав заједнички злочиначки подухват прихваћен у Херцег Босни, где постоји жеља за стварањем "Велике Хрватске", изјавио је Лукић.

Константовао да се реч геноцид врло често користи "недовољно аргументовано, обично у време рата, у пропагандним ситуацијама, где једна страна тврди да доживљава геноцид".

Према његовим речима, МСП је утврдио да су у Хрватској "на обе стране учињени страшни злочини, чији ниво може да представља радњу извршења геноцида, али није утврђена намера геноцида".

Српски правни тим аргументацију 

Лукић је констатовао да је српски правни тим аргументацију везану за намеру извршења геноцида базирао на "непосредном доказу" - транскриптима са састанка политичког и војног врха Хрватске на Брионима у лето 1995. године, непосредно пре почетка војне акције "Олуја".

С друге стране, сматра да Хрватска није имала непосредни, већ посредни доказ - тезу о стварању "Велике Србије". У односу на ту тезу, МСП је рекао да у Меморандуму Српске академије наука и уметности, који је често коришћен у аргументацији о "Великој Србији", нема ништа што може говорити да се желела уништити Хрватска као нација, нагласио је Лукић.

Он, при томе, указује да је МСП, с друге стране, утврдио и да се из Брионских транскрипта не види намера уништења групе. "Али, усвојио је аргументацију српске стране која се односи на тумачење Брионских транскрипта у смислу да је војно-политички врх Хрватске желео да српски народ акцијом 'Олуја' буде протеран", навео је Лукић.

Он је нагласио да српска страна није оспорила у чињеничном смислу злочине над Хрватима почињене у Вуковару, Саборском, Шкабрњи..., али да је оспоравала "да то достиже ниво геноцида и да постоји одговорност Србије".

Уз констатацију да је пресуда МСП коначна, Лукић је објаснио да "формално-правно постоји могућност ревизије, али она ни у једном предмету није усвојена".

"Тешко је помислити да ће се појавити неки нови доказ, који ни на једној страни није био познат свих ових година, чија би тежина могла поново отворити расправу. Друга је ствар што би локална правосуђа морала да се позабаве ратним злочинима", нагласио је Лукић.

Поводом одлуке српског ад хок судије из састава МСП Миленка Креће да гласа против прихватања српске контратужбе за геноцид, Лукић је изјавио да је он одлучивао као независни стручњак високог нивоа.

"Крећу није Србија предложила јер је очекивала да ће у сваком случају да прати интересе Србије. Изабран је као ад хок судија да би одлучивао као стручњак високог нивоа, независно и по својој савести", рекао је Лукић.