Београд и Загреб, очекивања од пресуде

Ивица Дачић је рекао да је гласање у Међународном суду правде по узајамним тужбама за геноцид Хрватске и Србије завршено и да се очекује да пресуда буде саопштена 3. фебруара.

"Како смо ми обавештени од суда, гласање је завршено, пресуда још није написана, а очекује се да ће она бити јавно саопштена, чини ми се, 3. фебруара", рекао је Дачић за Радио-телевизију Војводине.

"Не улазећи у то каква ће бити одлука, сигурно је да то можда представља крај једног историјског циклуса који је трајао више година, можда две деценије", додао је шеф српске дипломатије.

Шеф српског правног тима Саша Обрадовић рекао је да правни тим који је заступао Србију у спору против Хрватске пред Међународним судом правде очекује да тужба Хрватске буде одбијена.

"То је оно што очекујемо и чему се надамо у овом поступку", рекао је Обрадовић.

Што се тиче противтужбе Србије која се односи на операцију "Олуја" и злочине који су извршени у току и по завршетку те операције, ми остављамо суду да оцени да ли су се у тим злочинима стекла битна обележја кривичног дела геноцида, додао је Обрадовић.

У сваком случају, како је навео, правни тим очекује да суд констатује да су се масовни злочини догодили и да то на неки начин буде препознато бар пред МСП-ом пошто није пред Хашким трибуналом.

Обрадовић је напоменуо да Међународни суд правде још није званично објавио када ће бити изрицање пресуде, али очекује да то буде пре 6. фебруара када троје чланова судског већа буде замењено новим члановима.

Шеф српског правног тима указао је на обавезност одлука које доноси МСП и које су дужне да поштују све чланице УН.

"Уколико би суд одбио тужбу и противтужбу, та одлука ће бити деклараторне природе и на њу не постоји право жалбе. Обавезност постоји самим тим што не постоји други механизам по којем би државе могле поново да истакну своје тужбене захтеве", објаснио је Обрадовић.

Уколико би пак суд издао неки налог држави, на пример у погледу накнаде штете, онда би та држава била дужна да по њему поступи, додао је Обрадовић и напоменуо да суд у овој фази поступка не доноси одлуку о конкретној накнади штете, већ оставља известан период државама да се о томе договоре.

Уколико до договора не дође, државе би опет ишле пред суд специфираним захтевом. Што се тиче спровођења такве одлуке, њено извршење надгледао би Савет безбедности УН.

Загреб очекује пресуде у фебруару

Министар правде Хрватске Орсат Миљенић рекао је да очекује да ће Међународни суд правде у Хагу почетком фебруара објавити пресуду у спору Србије и Хрватске по тужбама за геноцид.

У изјави новинарима у Загребу, Миљенић није хтео да потврди нити демантује наводе српских медија да је тај суд већ донео пресуду и да ће је објавити у првој недељи фебруара.

"Оно што по неком следу догађаја можемо да очекујемо јесте да ће пресуда бити објављена у првој половини фебруара. На суду је да то саопшти и наведе све околности", рекао је хрватски министар.

Он је истакао да је битно да су правила поступка постављена и чврста, што значи да стране у поступку не смеју да знају било какве детаље пре него што пресуда буде објављена и да је било какво спекулисање, с било чије стране, у овој фази потпуно непримерено.

Миљенић је нагласио да су правила таква да "пресуда не постоји док није објављена" и додао да ће се све сазнати кад за то дође време. Србија је од Међународног суда правде затражила да операцију "Олуја", коју су извршиле оружане снаге Хрватске, прогласи за геноцид над српским народом и ту државу прогласи кривом због кршења Конвенције о спречавању геноцида.

Поред тога, противтужбеним захтевом Србија је предложила да МСП пресудом обавеже Хрватску на репарације Србима из Крајине због злочина које су претрпели током "Олује".

Затражено је и да се омогући слободан повратак Србима који се још нису вратили у Хрватску, да "Олуја" престане да се слави као национални празник у Хрватској, као и да се казне сви извршиоци злочина.

За учеснике у спору спекулисање можда јесте непримерено, али не и за стручњаке и посматраче. Професор Тибор Варади, који је својевремено заступао Београд, није променио мишљење о изгледима да Србија или Хрватска буду прве државе у историји које су осуђене за најтеже кривично дело.

"Видите, у овом часу потребан је и пророк, а не само стручњак, али моје је мишљење остало исто. У овом спору је постављен изузетно висок праг надлежности, а ја мислим да је за време тих несретних сукоба било недела, али да то не достиже страховито висок праг геноцида", навео је Варади.

Према његовим речима, очекивања да једна од те две државе буде злочинац и ништа друго, а друга да буде херој и ништа друго нису реалне и нормална очекивања.

Реално очекивање би, додаје Варади, било да се после пресуде о Србији и Хрватској говори само као о комшијама. Међутим, упркос обећањима политичара да суд треба да решава питања из прошлости а да две стране треба да се баве будућношћу, чини се да се то није догодило.

"Што се тиче односа Србије и Хрватске, Колинда мора да да бирачима неко задовољство после националистичке реторике коју је обећала, тако да ће они бити у силазној спирали у првој години њеног мандата, без обзира на пресуду. Ти односи ће се погоршавати неко време све до парламентарних избора у Хрватској", навео је историчар Предраг Марковић.

Уколико, како се верује, суд одбаци и тужбу и контратужбу, неће бити расправе о захтевима две стране. Могуће је, ипак, да суд само наведе одлуку, али је могуће и да ће пресуда садржати у себи неку обавезу странама.