Чија је наша Трепча?

У Приштини се очекује да спорни предлог закона буде на дневном реду парламента Косова у понедељак 19. јануара.

Од дугогодишњег предмета спорења Београда и Приштине до могућег предмета разговора за бриселским столом. Власништво над Трепчом биће, изгледа, прва тема првог састанка Александра Вучића и Исе Мустафе 9. фебруара.

То је наметнула косовска Влада усвојивши закон који им даје одрешене руке да присвоје рударски комбинат на северу Косова.

"Ми смо инсистирали да се отвори питање имовине, нису га отварали и бога ми ако то ураде унилатерално, једностарно то би био тежак ударац за дијалог српске и албанске стране", навео је премијер Србије Александар Вучић.

Став албанске стране је јасан. Осим у закону који ће се по хитној процедури наћи у косовском парламенту, исказан је и на фејсбук профилима косовског премијера Мустафе и шефа дипломатије Тачија. Трепчу називају националним благом над којим ће Влада Косова осигурати надлежност.

Српски чланови Владе Косова са законом о јавним предузећима нису сагласни, а српски представници у тамошњој Скупштини за њега неће дићи руку. То ће, међутим, тешко спречити његово усвајање. Подржавају га Албанци на власти и у опозицији.

"Ми немамо правни механизам да то спречимо, да смо имали то бисмо учинили и до сада али ово ће бити још једна негативна порука за све зато што ће показати да нико не брине о томе шта Срби имају да кажу. То је порука и за међународну заједницу да обрати пажњу какав је тертман према нама", каже заменик председника Владе Косова Бранимир Стојановић.

Србија преко Фонда за развој, има 58 одсто власништва над Трепчом. Удео имају и ЕПС, "Југобанка", "Прогрес" и радници, којих је тренутно око 2.500.

"С обзиром да се Трепча налази на северу КиМ, да се сва рудна лежишта Трепче налазе испод Централне Србије, та одлука је потпуно неспроводива и не само да ствара политичке компликације већ је и покушај да се изврши додатни притисак и да се унесе немир међу Србе, Србија ће знати како да заштити трепчу", рекао је директор Владине Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Није, међутим, реч само о Трепчи. Закон би приштинској администрацији дао одрешене руке да свако друштвено предузеће претвори у својину Косова.

"Косовоска влада покушава да ојача своју позицију пред 9. фебруар. Мислим да је ово прави пут да се од тога направи међународни проблем, добије сарадња најутицајнијих. То мора доћи на бриселки сто", каже аналитичар Душан Јањић.

Питање српске имовине на Косову је утемељено у Резолуцији 1244 УН. Актуелни министар привреде Сертић раније је указивао да би приликом извођења рачуница о њеној вредности требало посебно имати у виду колико је Србија улагала у развој косовске привреде.

Раније анализе ПКС, показују да се само вредност око 1.500 приватизованих српских предузећа на КиМ процењује на више од милијарду и 200 хиљада евра.