Србија формално преузима председавање ОЕБС-у

Српске власти верују да је то прилика да се наша земља покаже као конструктиван и озбиљан политички партнер у јеку украјинске кризе која је заоштрила односе Запада и Русије, преноси Танјуг.

Министар спољних послова Ивица Дачић ће пред Сталним саветом изложити приоритете председавања, а Србија ће, како је рекао, имати веома озбиљну дужност - да се труди да буде кредибилан председавајући који ужива поверење свих страна и који ће предузимати мере и кораке у правцу деескалације сукоба и конфликата.

Дачић је недавно рекао да је председавање ОЕБС-у велико признање али и прилика да се покаже као озбиљан политички партнер.

Одлука о сукцесивном председавању Швајцарске и Србије 2014. и 2015. донета је пре три године у Бечу, седишту ОЕБС-а.

Тиме је Србија постала прва земља бивше Југославије која долази на чело те организације, а на тој функцији ће је следеће године заменити Немачка.

Србија је од 2000. године чланица ОЕБС-а, организације за коју се каже да се "простире од Ванкувера до Владивостока" и која у свом чланству има 57 држава.

Осим решавања кризе у Украјини, ова година ће бити важна и јер ће током српског председавања бити обележена 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија.

Нинчић: Шанса за реафирмацију Србије

Државна секретарка у Министарству спољних послова Роксанда Нинчић каже да је председавање ОЕБС-у изузетно важно за реафирмацију Србије као конструктивног међународног чиниоца који може да доприне решавању проблема.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Нинчићева је рекла да украјинска криза Србији ни мало "неће олакшати" посао председавања ОЕБС-у.

"Међутим, криза постоји и на нама је да у оквиру ОЕБС-а на најбољи могући начин подстичемо дијалог међу кључним партнерима", истакла је Нинчићева.

Тероризам је тема којом се ОЕБС иначе бави, а напад у Паризу учиниће ту тему још важнијом.

"Ми смо спремни да се тиме бавимо на начин на који данашње околности у Европи то намећу", поручује државна секретарка МСП-а.

Роксанда Нинчић је истакла да ће Србија у председавању ОЕБС-у бити поштен посредник и уверена је то није немогуће чак ни у садашњим сложеним околностима. 

ОЕБС се сматра нетипичном међународном организацијом с обзиром да нема оснивачки уговор у форми правног акта који би државе потписале и ратификовале, али функционише на основу већег броја значајних политичких докумената, који су политички обавезујући, а међу којима је најважнији Завршни акт из Хелсинкија.

Одлуке се у тој организацији доносе консензусом, што омогућава да све државе учеснице имају једнако право гласа.

Активности ОЕБС се заснивају на свеобухватном концепту безбедности и спроводе се кроз три димензије - војно-политичку, економско-еколошку и такозвану људску димензију.