FAZ: Србија штеди и без Тројке

У сенци грчке кризе Влада Србије увела је програм структурних реформи и мера смањења расхода који је без примера у Европи и то без Тројке или милијардских пакета новчане помоћи из иностранства и позадине.

Неке од мера ступиле су на снагу већ 2014. – друге су кренуле од почетка године. Сада премијер Александар Вучић може да се нада да ће његове храбре одлуке донети жељене резултате и да ће народ од њих најкасније 2016. године и профитирати

Редовни избори су у плану у марту 2018. Уколико се рачунице покажу тачне, Вучићева влада ће моћи да до тада прикаже како-тако консолидоване финансије. Циљ је да буџетски дефицит од 3,8 одсто до 2017. – након тога буде мањи од три посто. Дефицит који је Влада Србије у децембру 2013. одобрила за буџетску 2014. износио је 7,1 одсто.

Још у кампањи за парламентарне изборе у марту 2014. Вучић је упозоравао да Србија без реформи иде ка грчком сценарију. Вучићева Српска напредна странка је и поред тога освојила апсолутну већину мандата јер је већина бирача веровала да побољшање економске ситуације није могуће без дубоких промена. То има везе и са скоријом историјом земље.

Србија је деведесетих година под међународним санкцијама и на крају због бомбардовања од стране НАТО-а – прошла кроз економску кризу спрам које тешкоће Грчке изгледају као луксузни проблеми.

Када је после победе Вучић прво узео себи време од шест месеци пре него што ће кренути у реформе, многи економисти су помислили да ће се он бавити менаџментом немаштине као и бивши председник Борис Тадић и од њега тада дириговани премијер Цветковић.

Ипак, оно што је Вучић најавио у септембру 2014. имало је тежину: пензије и плате у државном сектору смањене су у просеку за 10 одсто. Око 27.000 људи у јавном сектору, који свој посао пре свега имају захваљујући политичким привилегијама требало би да остане без посла. Највеће пензије (оне веће од 840 евра) смањене су и до 16 одсто.

Међутим, 60 одсто пензионера у Србији који имају пензију мању од 25.000 динара (200 евра) остали су поштеђени умањења. Смањења прате и структурне реформе. Држава не жели више да плаћа велике губитке јавних предузећа.

Наравно, ове мере су пратиле демонстрације и обуставе рада. Изузимајући штрајк адвоката, који су остали без појединих привилегија, све се држало у прихватљивим границама. За разлику од Грчке, није дошло до насилних протеста против политике штедње.

"У протеклих 20 година ниједна влада се није усудила да покрене структурне реформе јер су се политичари плашили да ли ће поново бити изабрани. Реформе су, међутим, неопходне како би се земља спремила за ЕУ", коментарише реформски процес Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.

Србија је после дугог чекања у јануару 2014. кренула у преговоре са Унијом. Влада се нада приступању 2020, а до тада реформе морају да покажу резултате – не због интереса Европе већ пре свега Србије, тврди Чадеж.

"Ући у ЕУ неспреман и неконкурентан – био би најлошији сценарио. Европска унија би то и могла да поднесе, али Србија не", наглашава Чадеж.

Као срце реформи економски експерти истичу реформу посрнулих јавних предузећа која државу од 7,3 милиона становника коштају више од милијарду евра годишње.

"Јавна предузећа су дуго фигурирала као апарати за финансирање странака. Одлука да се њихови губици, осим у појединим аргументованим случајевима, више не финансирају – одлучујући је предуслов и за борбу против корупције", подвлачи Чадеж.

И заиста, у ранијим коалиционим преговорима приликом формирања влада никада главно питање нису била министарска места. Око њих се брзо проналазио консензус. Највеће битке су вођене око директорских места у јавним предузећима – преко којих су и политичари али и целе партије могли финансијски да се санирају. Уколио се та злоупотреба заустави, био би то велики корак за Србију.

"Желим да подсетим да у својој кампањи грађанима Србије нисам обећавао мед и млеко већ најављивао да ће бити тешких и болних реформи", казао је Вучић приликом најаве реформских мера у једном телевизијском интервјуу.

Он се пре свега заложио за ново схватање и однос према држави код својих сународника. У здравству и образовању треба ићи ка повећању зарада, а у другим случајевима "желимо да одучимо људе да желе да раде само у јавном сектору – стање у државној управи није толико лоше, али стање у јавним предузећима је катастрофално". Они који не покажу способност да се реформишу, морају да се затворе.

"На држави је сав терет, уништили смо приватни сектор", закључио је Вучић парафразирајући чувену Кенедијеву изјаву: "Ајмо да развијемо другачији поглед на државу, а не стално да питамо шта држава за нас може да уради."

Вучић користи сваку прилику да замоли грађане да траже фискалне рачуне како би умањили утају пореза. "Уредно издат рачун значи да држава може да изгради болницу, школу, парк или ауто-пут. Ако се не навикнемо да тражимо рачун – то неће бити ни могуће", рекао је премијер скоро молећи.

Деведесетих година Срби су навикли на то од сопствене државе буду преварени – па су је и сами варали, тако да грађани и даље имају потешкоћа са таквим његовим схватањима.