Србија као дипломатска вртешка

Ако је спољна политика на клацкалици – онда су сусрети били као на вртешци. Изузев америчких, готово да нема моћнијег државника који није био у Србији или га нису посетили државни званичници. Ипак, анализа из Европе показује да је усклађеност спољне политике са 90 спала на 62 одсто.

"Постоји став да Србија треба постепено да усаглашава своју спољну политику са политиком Европске уније. Наша политика је потпуно усклађена, осим када је у питању увођење санкција Русији", рекао је министар спољних послова Ивица Дачић.

А Београд је посетио председник Руске Федерације, најмоћнији човек света – према Форбсовој листи. Владимир Владимирович Путин је у главни град Србије стигао "иљушином". Списак тема о којима се разговарало велики је као Русија: Косово, Украјина, економија, трговина, робна размена, енергетика, европски пут Србије.

"Србија види у Русији великог сарадника и неће угрозити свој морал било каквим лошим понашањем према Русији", рекао је председник Србије Томислав Николић.

"Став Русије према Косову се не заснива само на пријатељству и блискости, него и на поштовању међународног права. Русија не тргује пријатељством", рекао је Владимир Путин, председник Руске Федерације.

Али Брисел се бринуо због пријатељства Београда и Москве. Током читаве године државу је притискао захтев у формулацији: ускладите спољну политику са европском.

"Србија се налази на свом европском путу и од тог свог пута не одустаје. Србија неће уводити санкције Руској Федерацији, то може нека друга влада да уради", поручио је председник Владе Србије Александар Вучић.

Потврда пријатељства било је подсећање на заједничке борбе – седамдесет година од ослобађања Београда повод је паради.

У Београду се стрепело од сусрета са најмоћнијом женом Европе – ипак разговор премијера Вучића и канцеларке Меркел прерастао је у ћаскање. Причало се током ручка, али на менију у Берлину, кажу упућени, није било горких залогаја.

"Са немачке стране сам ставила до знања да појачано ангажовање немачке привреде зависи колико је транспарентно и добро законодавство", поручила је немачка канцеларка.

Тада је премијер Вучић рекао да пред Србијом нису никакви нови услови за улазак у ЕУ, као и да о томе није било речи. Али је било речи да је преко Берлина уговорен састанак са албанским премијером Едијем Рамом, чему је претходило дронирање Србије.

Уследила је посета, чију горчину није умањило ни претходно одлагање.

"Што пре признате реалност да је Косово независно пре ћемо моћи да напредујемо", рекао је тада Рама.

Други Рамин долазак прошао је неопажено. У сенци га заслужено оставља посета Ли Кећанга. Пре одласка кинеског премијера – потписано је 12 докумената: од здравства до ваздушног саобраћаја. Договорена је брза пруга, а отворен је и Пупинов мост.

"Наша два народа су срце уз срце, нека мост буде мост пријатељства наша два народа", рекао је тада кинески премијер Ли Кећанг.

Београд неки бирају за прву дестинацију. Тако је урадио нови европски комесар Јоханес Хан. Ефекти његове посете осећали су се и по одласку. Председник и Влада различито су разумели његове поруке о Косову.

Сличан ехо је имала реченица, на исту тему, најмлађег министра спољних послова Европе. Себастијан Курц није рекао да Србија треба да призна Косово – тврди премијер. Без неспоразума узвратна посета Мануела Валса. Марсељеза у Београду после 13 година.

Слици Србије у свету допринео је и председник Томислав Николић, који је путовао у Израел, Сједињене Америчке Државе, Уједињене Арапске Емирате, Јерменију, Белорусију... Разговарао је о проблемима, пројектима, улагањима.

И ове године било је трзавица на неколико релација: Са Турском, због убиства српског навијача у Истанбулу. Стадион је био терен за тензије са Албанијом.

Један повратак је отказао један долазак – хрватски премијер није дошао на кинески самит због реторике Војислава Шешеља.