Халими: Могући проблеми у сарадњи са властима

Халими је, у интервјуу Фонету, истакао да је добро што су на изборима за Национални савет Албанаца учествовали сви политички представници албанске заједнице.

Лоше је, међутим, што се наставило са поделама и што они који имају "танку већину" нису дозволили да у радна тела и органе уђу представници опозиције, сматра Халими.

Како је објаснио, они који су раније бојкотовали изборе за Национални савет, сада имају осам чланова, док опозиција, коју чине ПДД и Демократска унија Албанаца, има седам, али нема ниједног свог представника у руководству, радним телима и органима.

Странке које имају 47 до 48 одсто гласова елиминисане су у потпуности и то је, по мени, незаконито и неодрживо, оценио је Халими, који је један од два посланика албанских странака у Скупштини Србије.

Он сматра да, због тога, нови Национални савет Албанаца неће моћи да реши проблеме који постоје, пре свега у области образовања, али и културе, информисања, као и у службеној употреби језика.

Национални савет Албанаца је у претходне четири године био добар партнер држави, истакао је Халими, али није било разумевања да се превазиђу одређени политички проблеми, попут бојкота пописа становништва 2011. године.

"Тај бојкот се, нажалост, још вуче као политичка тема, а он је, пре свега, конкретан проблем, који тражи решење", напоменуо је Халими.

Халими је нагласио да нови попис не мора да се ради, јер ако постоји добра воља и ако се поступи онако како је предложио Саветодавни одбор Савета Европе, представници Албанаца и Владе имају пред собом низ других, алтернативних начина да се утврди приближан број Албанаца у Србији.

"А не да се, уместо тога, одвија ово, по мени штетно и грубо калкулисање са бројем Албанаца, где се они понекад своде, у одређеним сегментима власти, на 5.800, уместо досадашњих 62.000", указао је Халими.

"Рекордна стопа незапослености на југу"

Као главни проблем на југу Србије, Халими види тешку економску ситуацију и рекордну стопу незапослености, која је већа од 80 одсто, и сматра да нема шансе да се нешто на том плану преокрене.

Безбедносну ситуацију Халими је окарактерисао као добру, "чак на нешто вишем нивоу него у другим областима".

Није било нарочитих проблема, сем кад су били оружани сукоби 2000/2001. године, након рата на Косову и НАТО бомбардовања, и то је последица крупних трагичних догађаја која се рефлектовала на југу Србије, рекао је Халими.

Халими је додао да је од маја 2001. године до сада било само "ситних инцидената", а да обични грађани, Срби и Албанци ни за време рата нису имали никаквих међусобних сукоба.

Зато је, у случају југа Србије, најбитније постизање политичке воље, прво код власти у Београду, а потом и других партнера, на нижем нивоу, "да би неки веома тешки и осетљиви проблеми почели људски да се решавају, у интересу свих".