Резултати и ефекти самита у Београду

Србија може да рачуна на знатне кинеске инвестиције, о чему сведочи 13 потписаних споразума и меморандума, укључујући договор о модернизацији пруге Београд-Будимпешта и изградњи новог блока Термоелектране "Костолац".

Да Кина намерава да развије инфраструктуру у источној и централној Европи потврђује и одлука Пекинга да издвоји још три милијарде долара у новом инвестиционом фонду, уз постојећу кредитну линију од 10 милијарди долара.

Ретке су земље у којима премијер најмногољудније земље света борави четири дана. Донео је конкретне понуде и пројекте на којима ће заједно радити српска и кинеска страна.

Драган Стевановић из Министарства привреде каже да су за Министарство сви ти споразуми  изузетно важни, јер ће реализација пројеката допринети расту као и томе да се наша домаћа оператива и индустрија ставе у функцију, што је посебно важно у тренутку када, како каже, имамо фискалну консолидацију.

Добре вести и за фирме у стечају - 24 кинеске компаније заинтересоване су за приватизацију 12 српских предузећа, међу којима је и "Симпо" из Врања. Посебан печат посети кинеског премијера дали су донација Србији од четири и по милиона евра и споразум о изградњи пруге Београд-Будимпешта.

"Моја компанија је специјализована за изградњу железнице. Желимо да донесемо нове технологије у Србију. Од српске владе очекујемо да подржи нове директне инвестиције из Кине и да побољша пословни амбијент", каже  Шан Кваншенг, директор грађевинске компаније из Кине.

Аналитичари су сагласни да би конкретна корист за Србију могла да буде унапређена инфраструктура и енергетски сектор, што отвара врата озбиљном бизнису.

"За привреду Србије је јако важно да се обнови инфраструктура, пре свега она која повезује Егејско и Јадранско море са Београдом и са Панонском низијом. У овој сарадњи може се десити да се Србија са неке европске периферије приближи главним светским трговинским токовима", каже Никола Јовановић, програмски директор ЦИРСД-а.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић сматра да је посета кинеске делегације  врхунац једне линије која траје још од септембра 1977. године, када је Тито нормализовао односе после Културне револуције, и када се Кина показала као један од најпоузданијих спољнополитичких партнера и Југославије и Србије.

"Мислим да је ово врхунац једног дугог и лепог пријатељства", истакао је Симић.

Председник римског Института за међународне организације Франко Фратини сматра да је Србија највећи добитник трећег Самита Кине и земаља Централне и Источне Европе, с обзиром на то да потписани споразуми отварају пут новим инвестицијама из Пекинга.

И немачки амбасадор Хајнц Вилхелм оцењује да је самит био веома добар за Србију, указујући на значај поруке Пекинга да ће у спровођењу пројеката бити поштовани прописи Европске уније.