недеља, 14.12.2014, 13:38 -> 14:10
Борисов: Могућности за регионалне пројекте
Премијер Бугарске Бојко Борисов оценио је да сарадња између Кине и земаља централне и источне Европе пружа још неискоришћене могућности за велике регионалне пројекте и продубљивање стратешког партнерства између ЕУ и Кине.
Премијер Борисов је, у ауторском тексту приређеном ексклузивно за Танјуг поводом Трећег самита Кине и земаља ЦЕЕ у Београду, навеo да се већ више од 60 година, односи Бугарске и Кине проширују и достижу нове висине и да су засновани на узајамном разумевању, поштовању и подршци.
Година 2014. је од посебне важности за историју наших односа. Током посете бугарског председника Росена Плевнелиева Кини у јануару, наши односи су достигли ниво свеобухватног пријатељског партнерства и сарадње. Бугарска и Кина су у октобру обележили 65. годишњицу успостављања дипломатских односа.
Од 2012. прагматична сарадња Кине и земаља централне, југоисточне и источне Европе је дала нови подстицај традиционалном пријатељству у свим областима од обостраног интереса - трговини, инвестицијама, енергији, пољопривреди, саобраћају, туризму, култури, образовању и размени људи.
Бугарска види Кину као стратешког економског партнера у Азији. Кина је једно од наша три највећа извозна тржишта и највеће у Азији. Потенцијал Бугарске, као дела великог тржишта ЕУ, и изванредна достигнућа Кине стварају добре услове за побољшање односа и јачања наше сарадње.
Веома ценимо активан приступ и практичне кораке кинеске владе у промовисању активности кинеских компанија у централној, источној и југоисточној Европи. Верујемо да би један од најбитнијих резултата ове сарадње била већа разноликост бугарских производа на кинеском тржишту, као и повећање кинеских инвестиција у Бугарској.
Бугарска нуди разне предности као повољно пословно окружење. Наша економска политика је заснована на одржавању макроекономске и финансијске стабилности.
Буџетски дефицит и јавни дуг Бугарске су међу најнижима у Европи. До 2008. и глобалне финансијске кризе, Бугарска је била међу европским земљама са највећим растом БДП-а - око 6 одсто годишње. Од 2009. на овамо, раст бугарског БДП-а је остао изнад ЕУ просека, тј. 0,7 одсто у 2010; два одсто у 2011; 0,5 одсто у 2012. и 1,1 одсто у 2013. Очекујемо економски раст од 1,6 одсто у трећем кварталу ове године.
Последњих година, прилив директних страних инвестиција је представљао значајан мотор економског раста у Бугарској. Свеукупно, Бугарска је од 1996. до 2013. добила 41 милијарду евра у директним страним инвестицијама. У 2013, директне стране инвестиције су износиле око 1,2 милијарде евра.
Сведоци смо позитивне стопе раста извоза, што је још један велики подстицај економском расту Бугарске. У 2010. и 2011, бугарски извоз је порастао за 33 одсто, односно 30 одсто. У 2012, извоз је порастао 2,6 одсто, а увоз 8,9 одсто.
У 2013, извоз је порастао за седам одсто и достигао 22 милијарде евра.
Бугарска је увела најпривлачнији порески систем од свих земаља ЕУ. Стопа корпоративног пореза је 10 одсто, а постоји и фиксна каматна стопа од 10 одсто на опорезовани приход свих физичких лица.
Такође, можемо да се похвалимо и врло конкурентним тржиштем рада и ниским трошковима у односу на земље централне и источне Европе. Наш специјални Закон о промоцији инвестиција пружа низ мера које подстичу инвестиције.
Привлачност и виталност сарадње између Кине и земаља централне, источне и југоисточне Европе, међутим, превазилази билатералне односе и пружа још неискоришћене могућности за велике регионалне пројекте, као и за продубљивање свеукупног стратешког партнерства између ЕУ и Кине.
Очекујемо да Трећи састанак шефова влада Кине и земаља централне и источне Европе у Београду још једанпут потврди једногласну подршку учесника Иницијативе 16+1 даљем унапредењу међусобно корисне сарадње и пружи смернице за развијање механизама те сарадње и експанзију у разним областима и приближи Европу и Кину.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар