Зидојче цајтунг: Србија се трезни од руског утицаја

У тексту о односима Србије и Русије, минхенски дневник Зидојче цајтунг пише да је деловало да је Србија направила добар посао када је 2008. продала нафтну компанију НИС руском државном концерну "Гаспром", преноси Танјуг.

"Наравно, 'Гаспром' је за контролни пакет акција платио само 400 милиона евра, а то није била ни петина тржишне вредности", указује немачки лист.

Зидојче цајтунг подсећа да је тај договор био тек део већег енергетског пакета, који је подразумевао да ће Русија градити гасовод "Јужни ток" кроз Србију, домаће фирме ће на градњи зарадити најмање пола милијарде евра, а касније ће од транзита у буџет стизати до 300 милиона годишње.

"Србија је увидела да је из Москве нису чак ни консултовали. Али не само то: отрежњујућа је била спознаја да у уговору о продаји НИС-а није било никакве клаузуле о одштети или доплати у случају да гасовод пропадне", пише немачки лист.

На питање коме да се Србија обрати за одштету, руски амбасадор Александар Чепурин одговорио је кратко и погрешно: Европској унији. А заправо ЕУ има везе са гасоводом само утолико што је тражила од Русије да у транзитним земљама и конкуренти имају приступ цевима гасовода онако како предвиђа европско право, подсећа Зидојче цајтунг.

Лист оцењује да је Чепуринов ноншалантни одговор "последњи у низу маневара којима Русија покушава да напујда Србију против европских интеграција".

Како се додаје, притисак се појачава посебно јер вредност Србије у међународној политици расте од 1. јануара када Београд званично преузима председавање ОЕБС-у, који је једно од главних оруђа у превладавању кризе у Украјини.

Минхенски лист подсећа на војну параду за Путина, заједничку војну вежбу, те посету руског патријарха и откривање споменика последњем руском цару.

Уз још неколико примера, Зидојче цајтунг констатује да "московско таласање против ЕУ" у Србији ипак има све мању подршку.

Истина, петина Срба још увек верује да је Русија највећи финансијски дародавац, иако од 2000. године Москва није дала никакву бесповратну помоћ.

У Канцеларији за европске интеграције кажу да је у истом периоду помоћ ЕУ и појединих чланица попут Немачке, Италије или Холандије – износила укупно 4,2 милијарде евра.

Лист на крају цитира анкете које показују растућу подршку европским интеграцијама – "да је данас референдум о томе, 53 одсто Срба било би за, а само 28 одсто строго против".