Предлози закона ни на земљи ни на небу

Дуг је списак закона из претходних сазива који никад нису стигли пред посланике.

Још су на сајту парламента два закона из области слободног приступа информацијама од јавног значаја из 2007. године. Мртво слово на папиру је и 28 закона из сазива 2008. године ДСС-а и УРС-а, посланичких група које су у међувремену остале испод цензуса.

Формално, нису повучени из процедуре, а беспредметни су за разматрање, објашњавају у актуелном скупштинском сазиву. У међувремену су донети закони који регулишу те области, или су, кажу, предлоге закона поднели бивши посланици.

"Приликом конституисања новог сазива Скупштине, нова влада увек повуче из процедуре преостале предлоге закона претходне Владе. Има разлога због чега јер сваки предлог закона пред Народном скупштином и пред надлежним одборима брани представник предлагача закона", каже Мирјана Радаковић, помоћница генералног секретара Народне скупштине.

У пословнику пише да, ако дође до измене представника предлагача, онда предлог закона излази из процедуре, односно не може да се разматра.

"Уколико су предлог закона предложили народони посланици претходног сазива, који нису више посланици у овом сазиву, значи нема ко тај предлог да представља пред Скупштином и пред надлежним одборима. У том смислу не може ни да се нађе на дневном реду Скупштине", објашњава Радаковић.

Увидом у то ко стоји иза предложених закона може се установити да је и у актуелном скупштинском сазиву најчешћи предлагач Влада.

До 1. децембра ове године поднето је 30 закона, али пише их и опозиција. Међутим, пред посланике стигну само закони које подржи већина на скупштинском пленуму, састанку на којем се одлучује шта ће ићи на дневни ред. Опозицији није лако да ту већину обезбеди, упркос, како тврде, многим добрим решењима.

Александар Сенић из СДС-а каже да када на ред за разматрање дођу предлози те странке вољом већине они не буду увршћени у дневни ред парламента.

Међу добре законе који не успевају да стигну пред посланике, у ДС-у сврставају такозвани "Зоин закон", који би омогућио лечење деци до 13 година која су оболела од тешких болести, а којима није утврђена дијагноза.

"Ја као народни посланик имам право да пре почетка сваке седнице поставим питање председници и посланицима Скупштине да ли би прихватили мој предлог закона. Што се тиче 'Зоиног закона', ја то и радим", каже посланик Душан Милисављевић из ДС-а.

Да је воља већине на скупштинском пленуму важан али не и једни услов да се неки закон нађе пред посланицима објашњава председница парламента.

"Никако није воља председника парламента него воља већине у парламенту и све зависи од тога какав је то квалитет закона и да ли друге посланичке групе желе да подрже то или не", каже Маја Гојковић.

Са листе од више од стотину закона, међународних уговора и других аката који су формално у процедури, многи ће бити избрисани. Све би било једноставније, кажу у Скупштини, да постоји јасан пропис који то дефинише.