Европа је више од политичке заједнице

Европска унија, која је политички и економски концепт, тежи ка томе да обухвати све добро што Европа нуди, истакнуто је на отварању тродневног скупа, током којег ће учесници покушати да одгонетну одговоре на многа питања са којима се суочава стари континент, преноси Танјуг.

Писац Владимир Арсенијевић рекао је да Европа често измиче било којој дефиницији, као и да се често мешају термини Евопска унија и Европа.

"Кад било ко од нас изговори реч 'Европа' то, гарантујем, не подразумева тоталитет Европе. Европа је нешто веће од било које политичке или економске заједнице, представља читав низ варијанти тога шта значи бити Евопљанин", рекао је Арсенијевић.

Говорећи о томе да ли Србија и регион припадају Европи, Арсенијевић каже да не постоји бољи или лошији Евопљанин и да нико нема разлога да доказује идентитет који је у својој суштини континенталан.

"Дакле, сви смо ми Европљани ако се под Европом подразумева шири и динамичнији континент где је из различитих околности дошло до различитих облика развоја. А ако под Европом подразумевате место где ћете видети барокне грађевине и где поуздано у музејима можете да видите да се догодио хуманизам, ренесанса, онда свакако не", рекао је Арсенијевић.

Директор "Гете" института у Београду Матијас Милер Вифериг сматра да је Европска унија, као и процес проширења, политички и економски концепт, док је Евопа нешто много шире - то су људи, архитектура, простор чије се границе бришу.

"Један немачки новинар одлучио је да пешачи од Берлина до Москве, и док је шетао питао је људе 'где је исток' а они су му стално одговарали да настави да хода даље. Тако Европа нема границе, оне се губе", рекао је он.

На тродневној конференцији, која ће бити одржана у Дворани Културног центра Београда, Центру за културну деконтаминацију и Установи културе "Пароброд", дебатоваће се о култури, уметности, али и политици у Европи, а учесници ће покушати да сагледају последњих четврт века, године које су у Европи биле изузетно драматичне.

Неки од учесника дебате су немачка историцарка и експерт за историју Југославије Марие-Јанине Цалиц, Срећко Хорват, историчарка Дубравка Стојановић, писац Ненад Величковић, хрватска списатељица Славенка Дракулић и други.

Након слицних догадаја у Будимпешти, Букурешту и Атини, Београдска дебата о Европи представља пето издање "Дебате о Европи" коју су покренуле Немацка академија за језик и књижевност, фондације С. Фисћер Стифтунг и Аллианз Културстифтунг, у сарадњи са Гете Институтом Београд и Удружењем Крокодил.