ТС: Корак назад у борби против корупције

Србија ове године има индекс 41 на скали од 0 до 100, где 100 означава да корупције практично нема, речено је на прес-конференцији Транспарентности Србија. Прошле године Србија је била на 72. месту са индексом 42, преноси Бета.

"Вратили смо се један корак уназад, дакле дошло је до благе стагнације, упркос огромном агажману и уложеној енергији", рекао је председник организације Транспарентност Србија (ТС) Владимир Гоати, која је део Транспаренси интернешнела (ТИ).

Када се Србија пореди са државама бише Југославије, Србија је претпоследња и од ње је једино лошија Босна и Херцеговина, чији је Индекс перцепције корупције 39.

У Словенији је индекс 58, што јој је омогућило да заузме 39. место место међу 175 земаља, у Хрватској је индекс 48 (заузела 61 место), Мекедонији 45 (заузела 64 место) и Црној Гори 42 (заузела 76 место).

"То нам показује показује да само у трци са самим собом, али и са другим земљама и да нисмо постигли боље време, заостајемо", упозорио је Гоати.

Према његовим речима, основни разлози који су утацали да Србија забележи пад је начин усвајања и прпреме закона, али и чињеница да смо као народ толерантни на корупцију.

"Веома смо толерантни према корупцији, ми носимо најскупље пиће лекарима, или ако је лекарка цвеће, дакле ускачемо у наше стереотипе и сматрамо то нечим што је дозвољено", истакао је Гоати.

Програмски директор ТС Немања Ненадић навео је још три разлога за то што се Србија перцепира као земља са веома распрострањеном корупцијом: недовољно искоришћена европскаперспектива, недовољно искоришћена шанса концентрисане политичке моћи и подршка грађана.

"Србија после дуго година има изразито концентрисану политицку моћ која даје шаншу да се спроведу дубље реформе, да се успостави целовита и трајана институционална борба против корупције уместо да то зависи од тренунте политичке воље неког од коалиционих партнера", рекао је Ненадић.

Ненадић је казао да је једина светла тачка била примена Закона о јавним набавкама, а да је највеће разочарање Закон о јавним предузећима, јер се диркетори и даље не бирају по кокурсима.

Подсетио је и да је донет мањи број оптужница за корупцију ове године, као и да још нису решене 24 спорне приватизације.

Владимир Гоати је додао да се треба налгасити да "једно хапшење, није борба против корупције", јер и после хапшења остају корупцијске мреже које се регенеришу.

Гоати је прецизирао да је корупција најизраженија у сфери политичких партија, јер је реч о крупној корупцији, где се за изворне кампање "окрећу цифре и од неколико милиона".

"Политичке партије су генератор корупције", констатовао је Гоати.

Као приоритети за борбу против корупције, наведени су већа јавност рада државних органа, смањење регулаторних и финансијских интервнеција државе, реформа уређења јавног сектора, јачање улоге незаивсних државних органа и јавност медијског власништва и њиховог финансирања.