недеља, 30.11.2014, 13:42 -> 15:46
Ројтерс: Борба Истока и Запада око Србије
Политичка борба Запада и Истока око Србије се заоштрава, пише у анализи "Ројтерса". Српско-руски хуманитарни центар у Нишу и покретање руског медијског сервиса у Србији део су "меке дипломатије" Русије, која жели да поправи имиџ и оснажи свој утицај у свету, оцењује британска агенција.
У опширној анализи агенције Ројтерс наводи се да Србија балансира посвећеност евроинтеграцијама и наклоност према Русији, преноси Танјуг.
"Србија изгледа као плодно тле јер балансира између Владине посвећености ЕУ интеграцијама и претежно конзервативног друштва у коме неки Срби осећају већу наклоност према Русији", оцењује британска агенција.
Бирачи су, у потрази за просперитетом, више пута подржали проевропски курс, али многи у Србији су остали сумњичави према Западу после НАТО бомбардовања у коме су страдали и цивили, наводи Ројтерс.
"Јавно наљутити Русију је политички неприхватљиво у Србији. Србија је одбила да уведе санкције Русији због кризе у Украјини, упркос притиску да усклади своју спољну политику са ЕУ", пише у анализи.
Агенција наводи да је недавно немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила на руски утицај у Србији и друге државе на Западном Балкану.
У међувремену, Кремљ је недавно обелоданио нову доктрину "меке моћи", названу "Интегрисана стратегија за ширење руског химанитарног утицаја у свету".
Према речима руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, задатак стратегије јесте да се "бори против мера без преседана које имају за циљ да дискредитују званичну руску политику и униште имиџ Русије".
"Русија покушава, 25 година после пада Берлинског зида који је сигнализирао и слабљење њеног утицаја у источној Европи, да поврати нешто од изгубљеног утицаја", оцењује Ројтерс.
То је најочигледније у њеној улози у Украјини, али, како пише агенција, постоје много префињенији начини за који се Русија определила за бивше комунистичке државе у источној Европи.
Као пример наводе се енергетски споразуми по којима је Русија њихов главни снабдевач, кроз тешње дипломатске везе, али и снажнијим покушајима да придобије јавно мњење у све више непријатељски наклоњеном европском континенту.
Руски медији и српски компас
Агенција Ројтерс подсећа да је Србији у мајским поплавама прва притекла у помоћ Русија која је "за само неколико сати упутила 76 спасилаца", а да је читава помоћ координисана путем Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.
Како се наводи у тексту, према речима двојице неименованих званичника који су учествовали у припреми Путинове посете Београду, руски председник је затражио да особље његове земље у центру у Нишу добије дипломатски статус, на шта су са негодовањем реаговали западни амбасадори у Београду и премијер Србије Александар Вучић је тај предлог одбио.
"Уколико је замишљено да центар у Нишу има већу регионалну улогу, његове активности би могле да буду темељније праћене у ЕУ", рекао је Ројтерсу неименовани званичник Уније.
Британска агенција подсећа да је Москва овог месеца покренула медијски сервис како би се борила против агресивне западне пропаганде, а њене канцеларије ће бити у више земаља у свету, укључујући и Србију.
Главна и одговорна уредница Русије данас (Русија севодња) у Србији Љубинка Милинчић најавила је да ће сајт те медијске организације почети да ради до краја године, а радио-станица почетком следеће године.
Западне дипломате упозоравају, како наводи Ројтерс, да би руски новац могао да нађе начина да дође до медијских кућа у Србији, наклоњених невладиних организација, али и политичких партија, иако је тешко наћи чврст доказ за то.
Такође указују и на подршку десничарским организацијама које "промовишу конзервативне вредности које су прихватљиве за већи део руског друштва".
Ројтерс преноси и речи потпредседника Маршаловог фонда Ивана Вејводе који је оценио да је, упркос најбољим напорима Русије, компас Србије усмерен ка ЕУ и да се то вероватно неће променити.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 26
Пошаљи коментар