"Јавна предузећа као страначке испоставе"

Мирослава Миленовић је, гостујући на Првом проградму Радио Београда, упозорила да су кредити од таквих банака коришћени за креирање тајних фондова који су служили за корупцију и подмићивање.

Коментаришући финансијске малверзације и то како су банке пљачкане у "белим рукавицама", Миленовић је рекла да политичке партије доводе своју елиту као председнике банака и одбора, и подсетила да свуда где се налази државни капитал влада поставља људе.

"Раније су то били управни одбори, сада су надзорни одбори. То се исто дешава и у банкама које су такорећи у надлежности државе", рекла је она, и додала да у једној банци мора да постоји контрола од Кредитног одбора, Извршног, до Надзорног одбора , а ту је и Народна банка Србије која то спроводи.

"Народна банка је морала да контролише све што су банке одлучивале о кредитима. Питање је ко процењује капитал предузећа која конкуришу за тако велике кредите код банака, а кад то установите онда је јасно о чему је ту реч", сматра Миленовић.

Она се такође осврнула и на 24 спорне приватизације у Србији, оценивши да у тим случајевима нема помака у борби против корупције и да се ту не траже 24 хапшења, већ да се ти случајеви реше.

Миленовићева је подсетила и да је о изношењу нелегалног новца из Србије у иностранство од 2002. до 2012. Србија заузела високо 15. место у целом свету, а у региону четврто место, после Русије, Белорусије и Пољске.

Новинар Балканске истраживачке мреже (БИРН) Слободан Георгијев рекао је да у Србији "данас имамо случај да су најбољи привредници испали највеће лопуже у држави", оцењујући да листа дужника Пореске Управе "изгледа као избор за мис".

Оно што у афери Богићевић - Перчевић највише занима наше грађане је то да ли је њихов новац ту на сигурном или су им улози угрожени "а не да ли је неки Богићевић узимао 500 милиона евра у различитим банкама", сматра Георгијев.