ЕП усвојио резолуцију о Шешељу

Председник парламентарне групе за Србију Едвард Кукан изјавио је на почетку расправе да предложени текст резолуције повећава тензије у региону уместо да их спушта и да га стога неће подржати, пренео је Танјуг.

"Потпуно разумем зло ратне реторике и говора мржње, поготово на Западном Балкану", рекао је Кукан, али је указао да се резолуцијом Шешељу придаје значај који он не заслужује.

"Због тога, и због тога што се у резолуцији критикује независни суд који је основао Савет безбедности Уједињених нација, нећу подржати ову резолуцију", поручио је Кукан.

Бугарски посланик Ангел Џамбаки изразио је сличан став, указујући да су се, по његовом мишљењу, српске власти већ оградиле од Шешеља, па је резолуција непотребна.

Известилац за Србију Давид Мекалистер, из Хришћанско демократске уније Ангеле Меркел, је уз осуде Шешељеве реторике поручио да ЕП стоји уз Србију на европском путу.

"Србија је означила приступање ЕУ као свој стратешки циљ и морамо да признамо напредак који је учињен у том правцу. Треба да подржимо наше партнере у Београду, у њиховим напорима - то је такође порука ове дебате", рекао је Мекалистер. 

Резолуцију није подржала ни словеначка посланица Тања Фајон.

Већина посланика, међутим, подржала је текст резолуције, а у томе су предњачили хрватски посланици, на чију је иницијативу резолуција стављена на дневни ред. Више њих поручило је да главна тема нису Шешељ и Хашки суд, већ Србија, која треба адекватно да реагује на Шешељеву политику.

Хрватска посланица Ружа Томашић рекла je да се о тој теми не би расправљало да су се српске власти одмах оградиле од Шешеља и изразила разочарање у рад Трибунала, за који је рекла да је "неефикасан и пристрасан".

Посланик Андреј Пленковић је рекао да му се чини да се српски државни врх прећутно слаже са Шешељем, или да га се боји.

"Србију која жели у ЕУ позивамо да јасно осуди Шешељеве поступке. У чему је проблем председниче Николићу, премијеру Вучићу, министре Дачићу? Да ли је игнорисање политичка тактика или је шутња страх од Шешеља ? Ваше ћутање оставља сумњу у став актулне владе о процесуирању оптужених за ратне злочине", питао је Пленковић.

С друге стране, посланик Јаковчић је истакао да је влада у Београду већ показала добре намере у региону.

"Позив на мржњу и нове поруке Шешеља нису наишли ни на какву добру прођу у Србији. Грађани Србије углавном су игнорисали његове поруке", рекао је Иван Јаковчић из Истарског демократског савеза. 

Словеначки посланик Иво Вајгл рекао је да је Шешељ "метафора за злочине на простору бивше Југославије" и да ће подржати резолуцију, јер се говор мржње у данашњој Европи не сме толерисати.

Посланицима се на крају расправе у име високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини обратио европски комесар за хуманитарна питања, Кипранин Христос Стилијанидес, који је рекао да ЕУ "поштује одлуке Хашког суда, а Шешељеве изјаве припадају прошлости".

"Кад је реч о Србији, поздрављамо посвећеност српске владе европском путу, развоју регионалних односа и сарадњи са Хашким трибуналом", поручио је Стилијанидес.

Шта пише у резолуцији?

У резолуцији се наводи да "Парламент снажно осуђује Шешељево ратно хушкање, подстицање на мржњу, охрабривање територијалних претензија и покушаје да се Србија скрене са европског пута".

Осим тога, Парламент упозорава да су Шешељеве провокативне изјаве отвориле ратне ране и да би могле да подрију напоре на регионалном помирењу и напредак који је постигнут последњих година.

У резолуцији се за забринутошћу констатује да српске власти нису ни политички ни правно реаговале на Шешељево понашање и од њих се захтева да се не само оштро ограде од Шешељевих изјава, него да истраже да ли је дошло до кршења чланова српског кривичног закона који забрањују говор мржње и дискриминацију.

Истовремено, Парламент је у тесту резолуције похвалио "Жене у црном" и друге невладине организације у Србији које се залажу за суочавање са ратним злочинима из деведесетих.

Европски парламентарци затражили су од Хашког трибунала да преиспита услове под којима је Шешељ привремено пуштен из притвора, указујући да такво одступање од стандарда штети циљевима Трибунала и подрива поверење у међународну правду.

"Позивамо Трибунал да одлучном акцијом поврати поверење које је ослабљено Шешељевим јавним наступима и уложи додатне напоре да се текући и жалбени процеси убрзају", пише у резолуцији.

У резолуцију, која нема обавезујући карактер, није ушао захтев европских либерала и зелених да се од Србије затражи да отвори војне архиве бивше СФРЈ како би се омогућило утврђивање одговорности за злочине и утврдила судбина несталих.