Хан: Желим да Србија ојача

Европски комесар за суседство и преговоре о проширењу Јоханес Хан завршио је посету Србији, која је његова прва станица после избора на ту функцију. После састанка са државним врхом, у ексклузивном интервјуу за РТС сумира посету – шта је Београд до сада урадио на европском путу, шта предстоји и да ли усклађивање са спољном политиком ЕУ значи и санкције тој земљи.

Рекли сте да Србија може да отвори преговоре о поглављима у наредним недељама. Има ли неких препрека?

На добром смо путу, о томе смо причали са колегама и пријатељима из српске владе и верујем да ћемо напредовати, али све зависи од мапа пута које морају да се представе и у зависности од тога уследиће наредни кораци.

Да ли сте задовољни оним што сте видели?

Оно што сам чуо звучало је заиста обећавајуће, али наши експерти морају да провере све изблиза, мада немам дилему да идемо напред.

Неке чланице инсистирају да се прво отвори поглавље 35, које је у вези са напретком у дијалогу са Приштином. Захтева се напредак у дијалогу. Има ли разумевања за то што Београд нема с ким да преговара, јер у Приштини власти нема?

Ситуација је јасна, тренутно на Косову нема нове владе, надамо се да ће је бити ускоро. Али, постоји споразум о ономе што треба да се уради и има много тачака које можете да урадите сами.

Које на пример?

Има неколико ствари, не бих улазио у детаље, ваша влада добро зна шта треба и шта може да се уради и могу само да апелујем да се то уради, и у зависности од нивоа примене, ми ћемо наставити процес.

Србија треба прогресивно да хармонизује своју спољну политику са ЕУ. У интервјуу "Вечерњим новостима" рекли сте да се Србија обавезала да усклади своју позицију са Унијом у тешким питањима као што су санкције Русије. После тога, нисте били тако одређени?

Зато што нисам баш тако рекао, ја увек кажем – реч је о усклађивању, Србија мора прогресивно да усклађује спољну политику са оном у ЕУ и на Србији је како ће напредовати, која је брзина, то одлучује сама земља кандидат.

Има ли Брисел разумевања за позицију Београда, који је опредељен за европски пут, али има економске везе са Русијом?

Ми све разумемо, али и економске везе са ЕУ су такође веома јаке, мислим да су две трећине свих страних инвестиција у Србији из земаља ЕУ. Две трећине увоза и извоза иде у земље Уније, то су такође јаке везе. Али, још једном, Србија је суверена земља, одлучује сама, и о брзини. Ми преговарамо, и увек има неких услова, а ако се испуне, ми смо срећни.

Недавно сте рекли да ће економска питања бити стављена у први план када је реч о кандидатима за чланство, а да Унија уместо донација треба да се оријентише на инвестиције. Шта то конкретно значи за Србију?

Ја бих волео да променим филозофију одакле долази новац – од тога "ми трошимо новац", до тога "ми улажемо новац". Улажемо у људе, регионе, земље и циљ је да добијемо нешто назад. Не мислим у финансијском смислу, него да се повећа благостање, побољшају услови живота, да људи имају перспективу, да побољшамо живот српских грађана тако што ћемо инвестирати.

Да ли то значи да Србија мора да ојача своју економију и онда постане члан ЕУ?

Ја желим да подржим Србију да ојача, да промовише своју привреду, економски развој. Ако заједно успемо да привучемо стране инвеститоре да дођу у Србију, да купе постојеће фабрике, или отворе нове, да отворе радна места, то је најодрживији приступ, зато се за то залажем.

Земље Западног Балкана треба да се и инфраструктурно повежу, међусобно и с ЕУ. Каква је будућност регионалних пројеката, који су представљени пре неколико месеци у Берлину, попут ауто-пута Ниш–Приштина?

Ово је, верујем, важан приступ, захвалан сам на тој иницијативи Берлину и Бечу, где ће бити следећа конференција. Мора да се ојача повезаност, ако повезујемо земље, повезујемо људе и стварамо боље услове живота, што доводи до одрживог мира у региону.

Рекли сте да ћете са задовољством отићи на фудбалску утакмицу Албанија – Србија следеће јесени. Да ли је то довољно времена да се спусте тензије на релацији Београд – Тирана?

И више него довољно.