Српски парламент други по степену отворености

Истраживање "Индекс отворености парламената - Србија и регион", које је у октобру спровео Центар за истраживање, транспарентност и отвореност ЦРТА у оквиру Отвореног парламента, показало је и да Црна Гора испуњава 76 одсто критеријума, Србија 72, Хрватска и Албанија по 69, Македонија и Словенија по 62, док парламент Босне и Херцеговине испуњава 60 одсто критеријума отворености.

Критеријуми на основу којих је мерен индекс отоврености су се односили на промовисање културе отворености, транспарентност информација о раду скупштине и њиховој доступности, преноси Танјуг.

Српском парламенту недостаје, према речима директорке ЦРТА Вукосаве Црњански пре свега већа отвореност у раду скупштинских одбора, детаљи радних биографија посланика, њихове имовинске карте на сајту скупштине, као и детаљни подаци о буџету.

На скупу у Скупштини Србије указано је да би и српски парламент требало да усвоји Декларацију о отоврености парламента, као што су то учиниле неколике сксупштине у свету, укључујући и Парламентарну скупштину Савета Европе.

Потпредседница Скупштине Србије и посланик ДС Гордана Чомић рекла је да отвореност сваког парламента у свету има пред собом три циља - унутрашњу отвореност, отвореност према стручној јавности и отвореност према грађанима.

Говорећи о првом нивоу отворености, Чомић је истакла да она подразумева да посланици знају шта су им уставне наделжности и да је, поред осталог, дијалог основна демократска институција.

Када је реч о отворености према грађанима, Чомић је подвукла да су парламенти најмање куће посланика и да треба да буду куће грађана."Између власти и грађана нема ничег сем посланика. Ако то није тако, онда је то штетно за све", закључила је Чомић.

Посланик Нове странке Владимир Павићевић истакао је да стручне службе у Скупштини Србије "раде фантастично" да се није догодило да им је нешто тражио, а да му то одмах није било достављено.

"Моје искуство је да највише проблема има у вези са доступностима информација које се тичу дневног реда", рекао је он и навео пример да дневни ред седнице посланици сазнају у последњем тренутку.

Годишњи календар о одржавању седница не постоји, оне се одрзазвају и петком, суботом и недељомо, иако у Пословнику пише да се одржавају уторком, средом и четвртком, додао је он.

"У октобру смо радили и суботом и недљемо, али не и последњег четвртка у месецу, када влада долази да одговора на питања посланика и мој утисак је да извршна власт диктира парламенту како ће да ради", закључио је Павићевић.

Гост из Црне Горе Драган Копривица рекао је да му се чини да истраживање није дало слику понашања посланика, њихов однос према седницама, седницама одбора, материјалима и грађанима.