Јачање економских односа Србије и Норвешке

Први потпредседник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић и норвешки престолонаследник Хокон Магнус констатовали су да Србију и Норвешку везује традиционално пријатељство и добри билатерални односи. 

"Србију и Норвешку везује дугогодишње традиционално пријатељство које датира још од Другог светског рата", рекао је Дачић на прес конференцији са норвешким принцом који се налази у посети Београду, преноси Танјуг.

"Дугујемо велику захвалност Норвешкој из три разлога - на великој развојној и донаторској помоћи коју је Норвешка свих ових година упућивала у Србију", рекао је он додавши да та помоћ последње деценије износи више од 250 милиона евра.

Такође, како је истакао, Норвешка је са више од пет милиона евра један од највећих донатора међу земљама које су после мајских поплава помогле Србији.

Дачић је подсетио и да је Норвешка други највећи инвеститор у Србији, а да је "Теленор" најзначајнија инвестиција. Он се такође захвалио Норвешкој што подржава европски пут Србије иако није чланица Уније.

"Желимо даљи развој наших билатералних односа и надам се да ћемо ускоро моћи да наставимо дијалог на највишем нивоу између наше две земље и народа", поручио је шеф српске дипломатије.

Принц Хокон је рекао да је фокус његове "посете Србији јачање већ постојећих билатералних односа као и продубљавање економских веза".

Подсетивши да је јутрос посетио Теленор и означио почетак рада најновије услуге - отварање текућег рачуна без одласка у банку - норвешки престолонаследник је изразио наду да ће то "удахнути нову конкурентност и инспирацију у банкарски систем Србије".

Долазак принца Хакона у Теленор, који је од уласка на српско тржиште пре осам година уложио готово две милијарде евра, означио је почетак пројекта вредног 40 милиона евра.

Најновије улагање Теленора, важан је сигнал компанијама из Норвешке, по светским стандардима - најнапредније земље у области привреде, предузетништва, социјалне и здравствене политике.

Теленор, чије инвестиције у Србији премашују вредност четворомесечног српског извоза, планира нова улагања.

"Ово значајно унапређује банкарско пословање у Србији, у коме се 80 посто трансакција обавља готовински. Наша компанија је у мрежну инфраструктуру у Србији, ове године, уложила више од 20 милона евра", рекао је Мартин Навратил из Теленор банке.

Дачић и норвешки престолонаследник сагласили су се да је званични Осло у великој мери помогао процес реформи и демократизацију Србије чиме је допринео остварењу спољнополитичких циљева наше земље и њеном приближавању ЕУ.  

Отворена Кућа људских права и демократије  

Норвешки принц отворио је реновирани простор Куће људских права и демократије у Београду. 

Кућа у улици Кнеза Милоша постоји од новембра 2011. године, и окупља пет организација цивилног друштва: Грађанске иницијативе, Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права, Хелсиншки одбор за људска права и Центар за практичну политику.

Председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко казала је на отварању Куће да су те организације пружале подршку људским правима и у "јако тешким временима" када су ове организације биле оспораване.

Заштитник грађана Саша Јанковић казао је да је циљ организација за подршку људским правима да ојачају и заштите положај цивилног друштва и да покажу да демократија значи и социјалну стабилност и сигурност, јер се многи грађани питају да ли демократија значи избор између плурализма и социјалне сигурности.

"Улога нас који представљамо људска права је да грађанима покажемо да политичка права не значе и губитак социјалних права и да демократија значи не само право политичког избора већ и социјалну сигурност", казао је Јанковић.

Јанковић је новинарима казао да сматра да је Србија на добром путу и да жели да верује да "грађани Србије осете оно што до сада нису, а то је да људска права доносе сваку врсту сигурности па и социјалну сигурност".

Краљевина Норвешка помогла је реконструкцију простора у коме је смештена Кућа људских права. Амбасадор Норвешке у Србији Нилс Рагнар Камсваг подсетио је да је прва Кућа за људска права отворена 1999. у Ослу, а да је Србија на мапи Кућа од 2011. године.

Престолонаследник Норвештке Хокон Магнус посетио је у Земуну римокатоличку цркву светог Рока, подигнуту је 1836. године, која је комплетно је обновљена донацијом Амбасаде Краљевине Норвешке.

Амбасадор Норвешке Нилс Рагнар Камсвог изразио је наду да ће црква Светог Рока заједно са православном црквом Светог архангела Михајла, која се налази поред ње, поново постати симбол мултиетничке Србије, утемељене на снажним европским вредностима.