Mлади и партије, ко од кога бежи?

Да ли би требало да се забрине друштво у којем већина младих не би да буду чланови партија? То је и европкси тренд. Али, шта када су млади за политику животно заинтересовни, али политичарима ни реч не верују?

"То је сада велики проблем, тај осећај политичке немоћи, тај осећај инфериорности и непостојање идентификације са системом. То је, према мом мишљењу, оно што заиста представља једну врсту претње о којој политички актери морају размишљати", каже докторанткиња Факултета политичких наука Ксенија Марковић.

"Они су истиснули из партија оне младе људе који верују у политику", додаје политиколог Огњен Гогић.

Ксенија и Огњен су у фондацијама Фридрих Еберт и Конрад Аденауер и политички су образовани. О партијском животу Србије много знају. Али ипак, више од две трећине младих одбија да се учлани у партије.

"Не бих генерализовао, али можемо рећи да код младих који су у политичким партијама претежу каријеристички мотиви, а они који су заиста заинтересовани за политику, њих ћете наћи у цивилном друштву", наводи Огњен Гогић.

На последњим парламентарним изборима на страначким листама било је око петина младих, а у странкама мањина и више од половине.

Место у посланичким клупама нашло је 30 парламентараца између 25 и 35 година. Ипак, у мотиве многих младих чланова партија колеге сумњају.

"Да ли се млади стављају у прве редове само зато што треба да буду ту јер поседују одређене капацитете, одређене квалитете, одређене особине или су ту зато што су мекши за обраду и лакши су за утицај од неких актера који делују са стране или из сенке", пита се Ксенија Марковић.

"Знам многе људе који су кроз то прошли али немам сарадњу са њима. Никоме ни не завидим, јер просто, ви заправо плаћате цех тој политичкој партији који не мора да буде мали. Ако партија дође у кризу, онда се кола ломе на вама", упозорава Огњен Гогић.

Зашто се кола ломе на младима, ако се од њих очекује да сутра воде партију, а потом и државу?

"Немамо ту партијску структуру која је јасно профилисана, већ имамо лидера и имамо те младе људе од којих се очекује да буду поприлично лојални и да раде оно што се од њих захтева а да немају неку велику аутономију у политичком деловању", каже професор ФПН-а Ђорђе Павићевић.

И светски трендови показују, макар према истраживању британског Гардијана, да је место најомраженијег занимања које су годинама чврсто држали менаџери, сада заузели политичари.