Вицеканцелар Немачке 16. и 17. новембра у Србији

Током прве Габријелове посете Београду откако је пре непуних годину дана изабран за заменика канцелара Ангеле Меркел и министра привреде и енергетике, предвиђена су су два билатерална сусрета - са Александром Вучићем и са српским министром привреде Жељком Сертићем, рекао је Танјугу један портпарол немачког вицеканцелара.

Габријел и Вучић ће, како се планира, заједнички отворити седницу немачко-српског привредног савета, а најављено је да ће немачки вицеканцелар разговарати и са представницима немачко-српског удружења привредника и сусрести се са апсолвентима фонда ''Зоран Ђинђић'', стипендистима програма немачке привреде за земље западног Балкана.

На крају посете Вучић и Габријел би, према најавама из Берлина, требало у Београду да одрже заједничку конференцију за штампу.

Шта ће Вучић и Габријел разговарати у четири ока и јавно, који је циљ посете и да ли ће се на дневном реду наћи сталне теме - потпуна примена Бриселског споразума и тражење криваца за паљење немачке амбасаде - колико ће се говорити о тешкоћама нејаке српске привреде, колико о поплавама у Србији, о Русији и о расположењу Берлина да ''упали зелено светло'' за отварање првих преговарачких поглавља, није речено у Берлину.

Зато се зна да је Габријел, како је Танјугу речено у редовима његових социјалдемократа, заинтересован за побољшање немачко-српске привредне сарадње у времену које долази и да је отворен за нове кооперације.

Дипломатско искуство говори, такође, да један немачки вицеканцелар не иде у посету некој земљи без повода и разлога, тако да би се и о мотивима и о последицама Габријеловог боравка у Београду могло спекулисати из различитих углова, али уз једну констатацију - да Берлин представља једна од најважнијих врата на путу Србије ка Бриселу и да је актуелна српска влада успела да створи нови квалитет у немачко-српским односима.

О томе каквог ће госта на један дан угостити политичка елита Србије, говори и податак да је сам Габријел овог августа на привредном делу конференције о земаљама западног Балкана истакао да је региону потребно више инвестиција и боље образовање и поновио обећања са самита Европске уније у Солуну о европској перспективи региона.

Габријел је уверења да све земље Западног Балкана имају једну европску перспективу, али да приступ ЕУ није по аутоматизму, већ је то резултат дугогодишњих, дубоких реформи, посебно у области привреде.