Завршница трке за националне савете

Кампања се захуктава, а носиоци изборних листа на разне начине позивају и апелују на бираче да гласају за њих. Роми, који су свој национални савет на прошлим изборима изабрали путем електорске скупштине, ове године иду на директне изборе. Сада, међутим, не мисле да су сви у једнаком положају.

"Држава је искључена и дражавни апарат, држава не учествује у финансирању што значи да ће у предности бити политичке партије које имају донације, жиро рачуне и могу да финансирају своју кампању а мањиске групе не могу", каже Витомир Михајловић, представник листе "Роми за бољу будућност".

Кампања осталих мањина зависи од новца који су успели да прикупе.

"Биће таква кампања, али не као код парламентарних и локалних избора јер недостају средства пошто партије и национални савет нема додатних средстава од стране државе. Наша кампања биће по селима, кандидати ће бити свуда по селима", каже Галип Бећири из "Коалиције за права Албанаца".

Нагип Арифи из "Демократске партије" каже да је њихова кампања усмерена на права Албанаца у Прешевској долини и додаје да су им постављени билборди.

Најоштрију изборну кампању за примат у бошњачкој националној заједници, према оцени стручњака, воде листа "За Бошњаке, Санџак и муфтију" и "Листа за бошњачко јединство, др Сулејман Угљанин".

Листа блиска муфтији Зукорлићу има чак и своју химну.

"Циљ је да се око интереса Бошњака окупимо заједно. Ми ћемо узимати све људе експерте из области образовања, језика, информисања. Надамо се да ће све протећи у најбољем реду и да неће бити нерегуларности", каже портпарол листе за "Санџак, Бошњаке и Муфтију" Един Ђерлек.

Амела Спахић кандидат са листе за "Бошњачко јединство" наводи да потписници овог споразума чине још један напор да изборни процес протекне у фер и коректним условима и да са нестрпљењем очекују да виде изборну вољу Бошњака.

"Очекујем да ови избори протекну у духу бошњачког јединства. Наш циљ је јединствено бошњачко национално веће које ће одржавати изборну вољу Бошњака и након тога очекујемо конституисање БНВ у што краћем року", каже Спахићева.

Има ситуација, како оцењују у Канцеларији за људска и мањинска права, у којима носиоци листа дају обећања која излазе из мандата националних савета или немају утемељење у закону.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић позива припаднике националних мањина да се у што већем броју одазову на изборе, изаберу национални савет који ће да се бави унапређењем њихових положаја онако како је то закон дефинисао.

Сваке године за Националне савете из буџета Србије издваја се 240 милиона динара. Рад РИК-а, бирачких одбора, штампање бирачких листића такође су трошак државе. На кандидатима је, да капацитете којима располажу, искористе на најбољи начин, укључујући и средства која, често, добијају из матичних држава.