Усвојене допуне Кривичног законика

11.55 - Посланици усвојили допуне Кривичног законика.

10.15 - Почела седница парламента на којој се расправља о амандманима на допуне Кривичног законика. 

Када допуне Кривичног законика ступе на снагу, свако ко и даље учествује у рату или оружаном сукобу ван Србије, учинио је кривично дело и биће кажњен са шест месеци до пет година затвора, ако је учествовао као појединац.

Ако учествује у групи предвиђена је затворска казна од једне до осам година затвора, док је за организаторе прописана казна затвора од две до 10 година.

Како је навео предлагач, усвојеним допунама обезбедиће се боља заштите грађана и основних друштвених вредности, јер се један број држављана Србије придружује паравојним формацијама изван земље, а по повратку постају носиоци пропагандног деловања и подстицања на учешће других у ратним сукобима у другим државама.

Допуне Кривичног законика уводе нова кривична дела која се односе на кажњавање оних који учествују у рату или у оружаном сукобу у другим земљама. Подршку тим допунама дале су и опозиционе странке.

Скупштина Србије претходно је завршила расправу о четири амадманима на допуне Кривичног законика.

Расправа о амадманима који су посланици тражили додатна прецизирања закона и оштрије казне, трајала је око два сата, а после ње уследиће гласање о предложеном закону.

Посланик владајућег СНС-а Маријан Ристичевић поднео је амандман на основу којег би се омогућило да не буду кажњени они који су силом натерани да учествују у ратним сукобима, али и они који "из хуманих разлога учествују у сукобима".

Он је предложеним амадманом затражио и да се прецизира да се терористичком организацијом сматрају само оне организације које су их као такве одредиле Уједињене нације.

Његов амандман је одбијен јер, како је навео предлагач посланик Мехо Омеровић, "уколико би он био усвојен предложене допуне закона би изгубиле смисао".

Амандман је поднела и посланичка група Демократске странке којим су тражили прецизирање да "ниједна страна у сукобу није држављанин Србије".

Шеф посланичке групе ДС-а Борислав Стефановић рекао је да предложено решење захтева додатно прецизирање јер, како је истакао, питање је шта би се десило у ситуацији да, "не дај боже, Србија учествује у међународном сукобу", на шта га је посланик СНС-а Владимир Ђукановић упитао да ли он то "предвиђа да ће Србија бити у сукобу".

Посланик Нове странке Зоран Живковић оценио је да је казнена политика у Србији блага и да би за кривична дела која се уводе Предлогом измена Кривичног законика санкције требало да буду оштрије.

Живковић је казао да ће та транка гласати за измене Кривичног законика невезано за прихватање амандмана, али да би њиховим прихватањем Закон био ефикаснији.

Последњи амандман поднела је Странке демокраске акције (СДА) Санџака којим је тражила да се прецизира ко је овлашћен да процењује намеру неког да изврши кривично дело.

"Ми подржавамо усвајање овог закона, али проблем је ко ће примењивати овај закон и оцењвати нечију намеру и верујемо да неће моћи да се адекватно спроводе све док се не усагласи национална структура у органима који ће га примењивати", рекао је посланик СДА Енис Имамовић.

Одбор за уставна питања и законодавство није прихватио ниједан од предложених амадмана.