Споразум о слободи кретања и за београдски аеродром

Договор о слободи кретања постигнут је синоћ у Бриселу и њиме ће бити омогућено оним особама које имају личне карте, а не пасоше које су издале привремене покрајинске институције, да користе још један број граничних прелаза у транзиту, рекао је Ђурић на конференцији за новинаре, преноси Танјуг.

Ђурић је прецизирао да је "реч о прелазима на аеродрому Београда и још неколико прелаза", додавши да су до сада "људи са привременим исправама које су издале покрајиснке институције могле да транзитирају преко осталих прелаза ка Мађарској и Храватској".

"Сада ће то бити и према Бугарској и Македонији за отприлике два месеца када се стекну технички услови", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, ова мера не значи употребу било каквих других путних исправа осим исправа Србије на целој територији Србије.

Ђурић је објаснио новинарима и да је "ситуација сасвим јасна што се тиче питања путних исправа, јер у Србији грађани Србије без обзира да ли долазе са КиМ или из осталих делова државе користе пасоше Републике Србије".

"На подручју КиМ функционишу привремене институције које су од 1999. године почеле да издају различите облике личних исправа - то су Унмик личне карте, а сада личне карте које издају привремене институције у Приштини", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, онима који имају те личне карте до сада је било омогућено да користе два гранична прелаза - по један ка Мађарској и Хрватској, а сада ће моћи да са тим личним картама, "а не пасошима неке самопроглашене државе да користе већи број прелаза".

"То је проширење споразума о слободи кретања који ће омогући да се, на пример, на аеродрому у Београду повећа фреквенција саобраћаја... и зашто да не да у некој догледној будућности уследи и нормализација авио саобраћаја између Београда и Приштине", рекао је Ђурић.

Упитан зашто користи термин привремене институције и покрајинска влада када избори на Косово нису одржани по законима државе Србије, Ђурић је одговорио да поштује Устав Србије.

"Користимо терминологију која је прописана нашим Уставом који препознаје КиМ једино као аутономну покрајину у саставу Србије и ми је третирамо на тај начин не само зато што је то наша уставна обавеза него је то полтика коју спроводимо и у коју верујемо", рекао је Ђурић.

Подсетио је и да није никаква тајна "ни за јавност у Србији ни на КиМ ни за међународну заједницу да су наши погледи (Београда и Приштине) по питању статуса дијаметрално супротни".

"Суштина процеса ових преговора (дијалога у Бриселу) је да се ми не фокусирамо на оно где су нам погледи супротни него да решавамо оне проблеме који могу да омогуће да наши људи на КиМ живе боље", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, институције на КИМ увек ћемо називати покрајинским институцијама.