Политички живот испод цензуса

Останак УРС-а испод цензуса резултирао је оставком Млађана Динкића са места председника странке и практично гашењем те партије.

Само шест месеци раније истакнути чланови УРС-а – Сузана Грубјешић и Зоран Остојић представили су јавности своју "Београдску иницијативу" - групу грађана, са идејом да буде снажна подршка УРС-у у постизању постављеног циља - да Београд постане модеран град, наводи Танјуг.

Међутим, осим касније кандидатуре Грубјешићеве за градоначелника Београда, та иницијатива није заживела.

Из редова УРС-а настала је и идеја за формирање Народне странке Србије, чији је оснивач некадашњи члан Председништва Региона Мирослав Алексић, а оснивачка скупштина планирана је за новембар ове године.

Члан те нове странке биће, како је најавио, и бивша потпредседница УРС-а Верица Калановић, као и Видоје Петровић.

Алексић је рекао да они који су сада у Народној странци Србије раније нису имали утицаја на централну политику УРС-а и на креирање политике у врху партије, у којем није било разумевања за оно што су говорили људи са локала.

До краја септембра планира се формирање 30 иницијативних одбора, оснивачка скупштина у новембру, а тренутно се ради на оснивању општинских одбора.

Нове партије из окриља ДСС-а 

Судбина УРС-а "задесила" је и ДСС, пошто је након пораза на републичким изборима њен лидер Војислав Кошутница поднео оставку.

Из седишта у улици Браће Југовић стигле су најаве Санде Рашковић Ивић и Милоша Алигрудића да ће ући у трку за председника странке, али и незадовољних функционера да ће формирати своје партије.

Предвођени потпредседником ДСС-а Ненадом Поповићем и Миланом Стаматовићем, један број функционера странке одлучио је да формира Српску народну партију.

Медији су тада спекулисали да разлог лежи у томе што нису хтели да учествују у страначким поделама, пошто је Коштуница отишао у "политичку пензију". Циљ нове партије јесте да заузме позицију десног центра.

Поред будуће Српске народне партије, из редова сада бивших чланова ДСС-а најављује се и формирање Српске отаџбинске странке.

Драмски писац и некадашњи посланик ДСС-а Синиша Ковачевић ове јесени ће и званично обавестити јавност да са истомишљеницима међу којима, како је раније рекао Танјугу, има и његових пријатеља, оснива странку која ће бити кохезиони фактор и стављена на располагање "располућеном бирачком телу између еврофанатизна и евроскепсе".

Странку оснива јер, како тврди, постоји заједничка потреба да то буде демократска странка, на фону нечега што ће се једног тренутка можда претворити у покрет по снази свог замаха, идеји и потреби.

Реформски савет након ЛДП-а 

Када је реч о ЛДП-у, губитак избора за ту странку није значио и губитак лидера и гашење странке, али јесте најаву формирања невладине организације.

Тројица сада бивших функционера ЛДП-а Иван Андрић, Бојан Ђурић и Младен Башић најавили су почетком лета да ће Реформски савет, који су основали, активно почети да ради на јесен.

Ђурић је рекао да је тај савет формиран са амбицијом да утиче на политику из ефикаснијег угла и да прављење странака на силу ништа не доноси, да Србији треба протржишна, а не економија која је зависна од државе, реформа образовања и промене политичког система који је, како је оценио, омражен, скуп и досадан.

Према његовим речима, Реформски савет жели да отвори простор за стварање неколико трајнијих политичких вредности и осећај смисла који неће бити спорни и око којих се земља неће бесомучно исцрпљивати.

Тврди да на десетине сјајних људи то може да понуди, иако беже од политике.

Српска радикална странка постала је ванпарламентарна после мајских избора 2012, а у новембру исте године један од истакнутијих чланова те странке Драган Тодоровић представио је Удружење "Источна алтернатива", чији је и председник.

То удружење, тада је тврдио, показаће пут и шансу за излазак из економске кризе, уз заштиту српских националних интереса.

После одржане две конференције за новинаре више се нису појављивали у јавности.

Партијску сцену Србије обогатило је формирање још једне странке - Нове демократске странке Бориса Тадића, до тада почасног председника Демократске странке.

Тадић, незадовољан политиком коју је водио тадашњи шеф демократа Драган Ђилас, месец дана пред парламентарне изборе, у фебруару ове године, формира НДС.

На Изборној скупштини која ће бити одржана 4. октобра, биће изабран председник странке, а остали функционери, међу којима и шест потпредседника, биће изабрани 26. октобра, рекао је посланик и један од оснивача НДС Александар Сенић.

Из редова ДС нешто раније формирана је странка Заједно за Србију, коју води Душан Петровић.

Процене аналитачара 

Процену да ли изгубљени избори априори доводе до гашења странке или формирања нових партија и организација, за Танјуг су дали аналитичари који су сагласни да тако нешто није неочекивано и да је током 20 година вишестраначја постојао континуирани процес настанка нових партија.

Аналитичар Ђорђе Вуковић не види да се процес настајања партија после мартовских избора битно разликује у односу на раније политичке процесе и додаје да се тако нешто стално догађало у претходних више од 20 година вишепартизма у Србији.

"Не видим да је сада нека посебна ситуација, ако бисмо погледали уназад видели бисмо да сваке године имамо појаву што релевантних, што ирелевантних политичких партија у мањем или већем обиму. То је процес који је мање-више нормалан и дешава се у свим земљама попут наше, које покушавају да нађу трагове свог демократског битисања", истакао је Вуковић.

За његовог колегу Дејана Вук Станковића ти процеси су потврда да политичари желе да наставе свој политички ангажман, без обзира на неуспешан изборни резултат.

"Ради се о жељи да се задржи статус на политичкој сцени. Ницање странака као печурака после кише није нов феномен ни на нашој сцени, имали смо тога и у прошлости", подсетио је Вук Станковић.

Према његовим речима, у Србији у овом тренутку постоји упражњено место једне озбиљне опозиционе алтернативе садашњој власти и очигледно је да онима који су се политиком дуго бавили као својим позивом, то упражњено место изгледа примамљиво.

На питање да ли политичари рачунају на пословично краткорочно сећање бирача, Вук Станковић је оценио да ће ти "нови-стари" политичари имати проблем кредибилитета, поверења бирача, осмишљавања неке уверљиве политичке агенде и како да пробију медијски простор.

"Колико то формирање нових странака или реактивирање неких лидера изгледа као нешто очекивано, толико ми се чини да су објективне околности политичког живота за озбиљнији резултат јако мале", закључио је Вук Станковић.