Парламент о државној управи и здравственом осигурању

18.15 – Усвајањем измена Закона о здравственом осигурању завршена седница Скупштине Србије.

18.50 – Усвојене измене Закона о платама у државним органима и јавним службама, али и измене Закона о платама државних службеника и намештеника. Већином гласова усвојене и измене Закона о државној управи.

18.35 – Већином гласова усвојене измене Закона о високом образовању, које ће омогућити студентима да и са 48 бодова студирају о трошку државе.

16.50 – Посланици почели гласање.

15.00 – Завршена расправа о амандманима на измене Закона о државним службеницима и њиховим платама. У наставку рада посланици ће размотрити амандмане на измене Закона о здравственом осигурању, а потом се очекује гласање. Посланици гласају и о изменама Закона о високом образовању.

12.15 – Није међународна пракса да се захтева познавање рада на рачунару и знање енглеског језика за високе званичнике у државној управи, али је могуће да то буде захтев у наредном закону, каже министарка Кори Удовички. 

10.10 – Почела расправа о амандманима на сет закона из области државне управе. 

У Скупштини Србије расправљало се о појединостима у сету закона из области државне управе и о изменама закона о здравственом осигурању и високом образовању.

Посланици су већином гласова усвојили измене Закона о државним службеницима којим ће се убрзати поступци избора, усавршавања и оцењивања државних службеника, како би се унапредио рад државне управе.

Изменама и допунама Закона усклађују се услови за обављање послова у оквиру звања државних службеника на извршилачким радним местима и услова за обављање послова државних службеника на положају са одредбама Закона о виском образовању.

Нова законска решења усвојена су због потребе да се обезбеди јединство система у раду органа, организација и установа које обављају послове јавног сектора.

Посланици су усвојили и измене Закона о платама у државним органима и јавним службама, а и измене Закона о платама државних службеника и намештеника.

Усвојеним законским решењима Закона и допунама Закона о платама у државним органима и јавним службама – прописано је да запосленима припада право на додатак на основну плату од 0,4 одсто основне плате за сваку навршену годину рада остварену код послодавца.

И изменама Закона о изменама и допунама Закона о платама државних службеника и намештеника прописано је да државном службенику припада право на додатак на основну плату од 0,4 одсто основне плате за сваку навршену годину код послодавца без обзира на то о ком државном органу је реч, односно право на минули рад.

Измене тих прописа донете су због потребе да се поједина питања која се тичу радних односа уреде на исти начин према свим запосленима и на тај начин се усагласе и са Законом о раду у питањима која се тичу минулог рада.

Као један послодавац рачуна се мрежа школа, болница или здравствених установа, тако да запослени из болнице, на пример, неће моћи да пренесу минули рад у неку јавну управу.

Већином гласова усвојене су измене и допуне Закона о државној управи које ће уредити положај директора посебних организација и њихових заменика, али и положај начелника управних округа.

Њихов положај ће бити у складу са значајем њихових дужности и функција у систему државне управе, односно имаће статус функционера.

Изменама Закона се омогућава стручњацима који обављају послове наставника високошколске установе да истовремено обављају и послове руковођења у посебним организацијама, односно дужности директора и заменика директора посебне организације.

У расправи о амандманима на измене Закона о државној управи и државаним службеницима, Демократска странка је тражила да за високе званичнике у државној управи буде обавезно познавање рада на рачунару и енглеског језика.

Шеф посланичке групе ДС-а Борислав Стефановић рекао је да одбијањем тог амандмана власт показала жељу да омогући даље партијско запошљавање. Оценио је да предложене измене закона само служе да начелници округа постану функционери, иако се њихова овлашћења не мењају.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички навела је да су у вези с захтевом за познавање рада на рачунару и енглеског језика, консултовани међународни стручњаци и да је потврђено да није међународна пракса да ти захтеви буду у закону, али је могуће да се то уради при наредној промени закона.

Прихваћен је један технички амандман Нове странке са укупно 13 предлога те странке. Посланик Нове странке Владимир Павићевић оценио је да су измене закона који се односе на државну управу техничке, а не реформске.

Он је критиковао могућност да се за директоре посебних организација поставе универзитетски професори, јер сматра да они – постављени по партијској линији – тако неће моћи добро да обављају свој основни посао, пошто ће дати предност пословима директора.

Говорећи о изменама и допунама Закона о платама државних службеника и намештеника и Закона о платама у државним органима, Удовички је у начелној расправи навела да је њихов циљ да се минули рад уреди на исти начин као и код осталих запослених.

Када је реч о изменама Закона о државним службеницима, оне се односе на стручно усавршавање, које постаје право и обавеза,  ради квалитетнијег поступања државних службеника. Навела је и да се до сада показало да статус начелника управних округа није у складу са овлашћењима, што ће бити измењено предложеним изменама Закона о државној управи.

Министарка је поновила да се изменама тих закона рад државне управе професионализује, што се додатно постиже применом законске одредбе према којој постављена лица морају да буду изабрана на конкурсу у року од девет месеци.

Усвојене измене Закона о високом образовању

Посланици Скупштине Србије усвојили су већином гласова измене Закона о високом образовању, које би, поред осталог, требало би да реше проблеме који су се појавили у пракси приликом уписа последње године студија.

Краћи рокови признавања страних диплома, који треба да врате стручњаке из иностранства, обавезан репозиторијум докторских дисертација, продужење рока "старим" студентима за завршетак школовања – најважнија су решења у Изменама Закона о високом образовању.

Усвојеним изменама раздвојено је признавање страних високошколских диплома ради запошљавања у Србији (професионално признавање) од оног у којем страни студент жели да настави школовање на нашим факултетима (академско признавање).

Признавање у случају наставка школовања остаје у надлежности факултета и универзитета, који доносе решење у року од 60 дана од дана пријема уредног захтева.

И код професионалног признавања посао треба да буде олакшан, али ће целу процедуру од универзитета, која је до сада трајала месецима и кандидати су често одустајали, преузети Министарство просвете, односно центар ЕНИК/НАРИК.

Измене Закона предвиђају да се признаје ниво стеченог знања, односно неће се упоређивати студијски програм страног факултета са студијским програмима у земљи.

Диплома ради запошљавања биће призната у року од 90 дана од дана пријема захтева, детаљно се прецизирају поступци акредитације и издавања дозволе за рад факултетима, а дозвола за рад важи пет година након обављене акредитације. Уколико установа не поднесе нови захтев за обнову акредитације, Министарство је обавезно да у року од три дана донесе решење којим се забрањује рад.

То значи гашење факултета ако сви студијски програми остану без дозволе за рад.

Измене предвиђају да се о захтеву за акредитацију мора донети решење у року од 12 месеци од подношења. До сада је рок био недефинисан, давало се упозорење, што је продужавало поступак.

Уколико Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) за годину дана не донесе решење о захтеву, Национални савет за високо образовање може да распусти део или целу комисију, што значи да више нема одуговлачења тог поступка.

Национални савет може поништити одлуку КАПК и у другостепеном поступку одобрити студијски програм, односно донети коначну одлуку, једно је од предложених решења иако је о овој измени било и идеја да Савет не може донети коначну одлуку.

Измене Закона предвиђају подизање квалитета докторских студија, па се за универзитете, и државне и приватне, уводи обавеза да формирају јавно приступачне репозиторијуме докторских дисертација.

Такође, репозиторијуме ће имати и Министарство просвете, а уколико буде усвојен предлог, најмање један рецензент на докторским студијама мора да буде са стране високошколске установе.

Изменама је учињен уступак и "старим" студентима, који су студије започели по преболоњским програмима. За њих је продужен рок да до краја 2015/16. године заврше студије.

Закон предвиђа и да се из буџета финансирају студенти који су у претходној години остварили најмање 48 ЕСПБ бодова, а допуне се односе и на већу заштиту података о личности, већу транспарентност високошколских институција у домену финансирања, одређивања школарина.

Већином гласова усвојене су и измене Закона о здравственом чиме је завршена седница која је почела 4. септембра.

Измене Закона о осигурању предвиђају одлагање увођења електронских здравствених књижица до 31. децембра 2016. године и то је била једина измена Закона.