Санкције за "псе рата"

Потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић рекао је да наша државa нема тачне податке колико људи из Србије учествује на ратиштима широм света, већ да постоје само процене о томе. Према његовим речима, о томе се говори тек када неко погине.

Међутим, Љајић је рекао да прецизне податке немају ни друге државе и додао да, на пример, само у Сирији учествују борци из 74 државе света на обе зараћене стране.

Гостујући у емисији Око, Љајић је рекао да Социјалдемократска партија Србије тражи да се промени закон како би се казнили они који иду да ратују на ратиштима широм света.

Према тој иницијативи која је поднета парламенту, онима који организују одлазак људи из Србије на ратишта претила би затворска казна до 12 година затвора, а појединцу би била запрећена казна до пет година затвора.

Према Љајићевим речима, такав закон би имао двоструку намену, да делује превентиво и да они који иду на ратишта знају да ће бити санкционисани.

"Али, држава не може да преузме улогу породице. Ти људи су застранили са вером", навео је Љајић и додао да државу не занима да ли неко одлази из верских разлога или зато што је за то плаћен.

Држава треба да има измену кривичног закона, сматра Љајић и наводи примере Јордана, Кувајта, Немачке, Аустралије које су донеле сличне законе којима се кажњава одлазак на страна ратишта. 

Министар каже да многе земље имају проблем са тиме и да је 500 добровољаца из ЕУ у Сирији, на фронту неке од две зараћене стране.

"Држава има право да пропише као кривично дело ратовање у другим државама. У Немачкој и Француској се забрањује прикључење војним и паравојним формацијама. Ово што ми хоћемо да урадимо већ су урадиле многе државе региона", истакао је Љајић.

Говорећи о томе ко су људи који одлазе у друге државе да ратују, Љајић је рекао да су то људи који откривају веру и хоће да је врате изворним принципима.

"Реч је о младим људима често са друштвене маргине, који хоће да се докажу на овакав начин", сматра министар.

Љајић је истакао да ниједан светски верски ауторитет није подржао одлазак људи на ратишта. Према његовим речима, постоје две врсте вехабија: они који нису агресивни и нису наметљиви, али и радикалне групе које мисле да имају мисију да реисламизују људе у Санџаку.

Министар ипак сматра да организатори нису људи из Санџака, с обзиром на то да је реч о малој средини и да би се то сигурно знало.

Коментаришући то што је председник Бошњачког националног већа у техничком мандату своје презиме из Џуџевић променио у Џуџо, Љајић је рекао да је тако нешто бесмислено у времену "када људи немају 'леба да једу".

Додао је да је то сада главна шала у Новом Пазару и истакао да један одсто људи неће следити Џуџа и променити презиме.

"Ако до 2017, као што је рекао, већина људи промени презиме, ја ћу да купим кофер и да се иселим из Новог Пазара, али сам сигуран да то неће да се деси", нагласио је Љајић.

Шанса за српски извоз 

Кад је реч о спољно-трговинским односима са Русијом, Љајић је рекао да то што су неке земље увеле санкције Русији и прекинуле односе са њом може да буде шанса за српски извоз, али да Србија има проблем са квантитетом и континуитетом у испоруци.

"Уколико наставимо са извозом и после ових санкција, он може да иде између 300 и 350 милиона долара. То је нешто што су наши потенцијали, али то није довољно. Ако се уђе на то тржиште, постоји шанса да се на том тржишту дуготрајно остаје", каже Љајић и истиче да је сада "борба за руско тржиште".

Додаје да Министарство трговине контактира са руским компанијама и да се развијају односи са трговинским ланцима из Русије.

"Дакле, није ништа, али није ни нешто од чега ће наша привреда да процвета, али је проблем квантитет и континуитет у испоруци воћа", каже Љајић.

Истиче да Србија има велике шансе са извозом јабука и да је прошле године извезено 160.000 тона, а да би ове године могло да се извезе између 250.000 и 300.000 тона јабука. 

Љајић је нагласио да повећањем извоза на руско тржиште Србија не жели да угрози односе са земљама Европске уније, али ни Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом.

Додаје и да је пооштрена контрола приликом увоза и извоза пољопривредних производа, како се не би поновила ситуација са месом извезеним у Русију.

Упитан како ће се на потрошаче одразити то што је "Агрокор" купио "Меркатор" и да ли постоји опасност од олигопола, Љајић је рекао да то неће имати негативне ефекте на потрошаче.

"Мислим да неће бити посебан ефекат, да ће конкуренције бити. Није реално да се 'Делез' договара са 'Агрокором' око цена. Према томе, може се очекивати да роба не буде скупља него сад", рекао је Љајић.

Када је реч о отварању нових трговинских ланаца, Љајић је рекао да је извесно да ће немачка компанија "Лидл" доћи у Србију, да ће им дистрибутивни центар бити у Старој Пазови, али да још увек није извесно када ће то бити због проблема са издавањем дозвола за градњу.

Говорећи о туристичкој сезони у Србији, Љајић је рекао да је због поплава знатно опао број домаћих туриста, али да је приход од доласка странаца повећан.

"Туризам је грана која знатно може да допринесе БДП-у, али и овде је потребан добар механизам. Сигуран сам да ћемо до Нове године донети измене Закона о туризму. Треба да видимо шта су приоритети и поспешимо оне који доводе странце у земљу", рекао је Љајић.

Према његовим речима, план је био да од 2015. године приход од туризма повећамо на милијарду и 300 долара, што би се и десило да није било поплава. Како каже, уколико до краја године нема ванредних ситуација, приход од туризма би могао да буде између 1,3 и 1,4 милијарде долара.