Мишчевић: Нова енергија за евроинтеграције

Тања Мишчевић је у интервјуу Танјугу констатовала да током изборног процеса и формирања владе није било застоја у процесу преговора нити било каквог одлагања, већ су, напротив, скрининзи у неким од поглавља померани како би се одржали раније него што је било планирано.

"Веома је важно то што је у првих 100 дана рада владе ухваћен корак са законодавном делатношћу. Ја то не причам због реформи, које су јако важне, већ из угла самог преговарачког процеса. Наиме, једна од највећих замерки почетком године била је да каснимо са имплементацијом сопствених стратегија и планова", рекла је Мишчевић.

Тако је, како је подсетила, био појачан притисак да се усвоје три медијска закона предвиђена Медијском стратегијом донетом још 2011. године, а на сличан начин су и неки од закона предвиђених Стратегијом реформе правосуђа били у процесу али никако да буду усвојени.

Тим законима треба додати и низ економских закона којима је Србија оснажила почетну основа за вођење преговора, навела је Мишчевић.
Притом су, како је додала, Европска комисија и друге међународне организације (сет правосудних закона морао је да добије зелено светло Савета Европе) врло ригорозно прегледале сваки од усвојених закона.

Друга веома важна ствар у првих сто дана рада владе је то што се ушло у другу фазу преговарачког процеса, јер се припремамо за отварање неких преговарачких поглавља.

"Усвојена је преговарачка позиција за поглавље 32, које обухвата финансијску контролу, и тиме смо створили услове да то поглавље буде отворено у октобру, што зависи од политичке одлуке саме ЕУ", рекла је Мишчевић.

То, како је објаснила, значи да ће Србија настојати да преговоре у поглављу 32 отвори на самом почетку, иако се у Преговарачком оквиру ЕУ каже да примарно место имају проглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, и 35 у оквиру којег се прати све оно што се одвија у дијалогу Београда и Приштине.

"Представници Бундестага често су присутни овде зато што је одлуком немачког парламента дефинисано да ова три поглавља апсолутно морају бити отворена прва. Како нема дијалога, али не грешком Србије, на нама је да покажемо да чинимо све како бисмо неко друго поглавље могли да отворимо. Наш интерес је да што пре отворимо поглавље 35, али то не зависи само од нас, а што се тиче поглавља 23 и 24 чинимо све да што пре завршимо целокупан посао", навела је Мишчевић.

Циљ Србије је да се преговарачка поглавља 23 и 24 отворе заједно са још три до четири поглавља на међувладиној конференцији у фебруару или марту следеће године, а пре тога би требало да, заједно или одвојено, до краја ове године буду отворена преговарачка поглавља 32 и 35.

Поводом предстојећег годишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција, Мишчевић је прецизирала да ће он бити објављен 8. октобра, истакавши да у њему не очекује никаква изненађења.
"Овај извештај никад није ни позитиван ни негативан, он има улогу упутства и препоруке где треба појачати активности и тако ћемо га и читати", рекла је Мишчевић.

Како је навела, у њему ће сигурно бити похваљен законодавни процес у Србији у протеклих годину дана, инсистираће се на дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине, поставиће се питање Јужног тока, биће указано на значај владавине права са нагласком на мањинска права.

"Очекујем највећу концентрисаност извештаја на поглавља 23 и 24 које се тичу владавине права, зато што су најкомпликованија и просто су под лупом. Управо ће овде бити концентрисана највећа пажња и томе ће бити дат и највећи простор. Други важан сегмент који ми понекад заборављамо, а постаје све значајнији у ЕУ, јесте економско управљање", прецизирала је Мишчевић.

Када је реч о дијалогу Београду и Приштине, томе ће, према њеном очекивању, бити посвећена пажња али ће се објективно констатовати да дијалог на највишем политичком нивоу није могао да се одвија због непостојања владе у Приштини.