Сенка џихада над Косовом

Могућност скорог повратка око 150 радикалних исламиста са Косова који се боре у Ираку и Сирији, озбиљно је забринула локалне власти и међународне званичнике, посебно после серије претњи смрћу упућених умереним имамима.

Косовска полиција проверава озбиљност претњи имамима џамија у Косовској Митровици и Пећи, којима су радикални исламисти последњих дана "претили одрубљивањем главе", пошто су јавно критиковали Лавдрима Муџахерија.

Муџахери је, преко ноћи, постао главна звезда косовске политичке сцене пошто је на интернет поставио фотографије на којима се види како за сада неидентификованом сиријском дечаку ножем одсеца главу.

"Оптужују ме да сам одсекао главу човеку? Јесам. Учинио сам оно што су током рата радили борци ОВК. Те слике је видео цео свет", рекао је Муџахери албанском дневнику Дита.

Муџахери је такође објаснио да је убио сиријског дечака јер је "био шпијун", те да је његов поступак "у складу са Кураном".

Косово се већ месецима суочава са озбиљним проблемима због растуће снаге радикалних исламиста, групе која је у последњих петнаестак година, тек повремено окупирала пажњу јавности, махом због неумерених изјава.

Ескалацијом рата у Сирији, међутим, проблем је постао прилично озбиљан, јер су џихадисти почели да прете косовским властима и међународним званичницима, најављујући бомбашке нападе на полицијске станице и америчку базу Бондстил.

Претходно, Албанац са Косова Блерим Хета постао је први балкански бомбаш-самоубица, пошто се разнео у Багдаду и том приликом убио тридесетак људи.

Мухаџери је један од првих косовских бораца који је отишао у Сирију и сматра се за једног од вођа албанских муџахедина у Сирији и Ираку. Косовско правосуђе га такође сматра кључном особом за регрутовање Албанаца за џихад.

Радикални исламисти на Косову били су под будном паском америчких тајних служби још од напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон 2001. године, па је успех контроверзних исламских организација које су регрутовале потенцијалне џихадисте, био прилично ограничен.

Такав систем "контроле" се, у великој мери, распао почетком рата у Сирији, па се рачуна да је са Балкана у џихад отишло најмање 500 добровољаца.