Мишчевић: ЕУ не говори језиком ултиматума

Тања Мишчевић је Танјугу рекла да не очекује никакве ултиматуме из Брисела, али да ће за владу и државу бити велики изазов да помири свој економски интерес и потребу за енергентима са обавезама које има према ЕУ.

"ЕУ не говори језиком ултиматума. ЕУ Србију сматра својом будућом чланицом, а са будућом чланицом се на тај начин не разговара. Фрустрација овде постоји због тога што имате оправдан интерес да обезбедите енергенте као што имате и оправдан интерес да станете заједно спољнополитичким одлукама ЕУ", рекла је Мишчевић.

Проблем у тој ситуацији је, како је објаснила, то што Србија знатан део својих капацитета мора да троши на објашњавање својих позиција према ситуацији на који ни на који начин није утицала, уместо да све своје снаге посвети реформама.

"Тешка је сама чињеница што морате да бирате и оправдавате своју позицију на једној и другој страни, а то вам одузима много времена које би требало посветити унутрашњем реформском послу. Криза ове врсте нам није требала, нисмо на њу утицали и одлука која буде донета и јединство ЕУ неће зависити од нас већ од држава чланица, али нама је то још једна додатна мука о којој треба да размишљамо поред свих економских и финансијских потреба реформи", казала је Мишчевић.

"То је политичко питање, јер ако вам је обавеза да настојите да се ускладите, политички притисак може бити доста значајан, а то је прилично тешка ствар. Што се тока преговора тиче у овој кризи нисмо имали никакав притисак и никакво успоравање, напротив улазимо у нову фазу припрама у преговарачком процесу", казала је Мишчевић.

Објашњавајући обавезе која Србија има према ЕУ када је реч о заједничкој европској спољној и безбедносној политици, Мишчевић је подсетила да је та обавеза почела ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, у којем се каже да морамо да настојимо да се усагласимо са декларацијама и ставовима спољне политике ЕУ.

Србија се са ЕУ по овом питању усаглашава у склопу преговарачког поглавља 31, међутим, истакла је Мишчевић, то је једно од поглавља у којем нема усаглашавања са правом ЕУ, јер су државе чланице задржале највећи део суверенитета у спољним пословима, тако да се онај ко не жели да подржи неки став не може због тога наћи пред Судом правде ЕУ.

"Наша обавеза у преговарачком процесу је најпре да се упознамо са стандардима у овој области и то смо урадили. У октобру нас чека други сегмент који се односи на наше представљање структуре која постоји за усаглашавање. Не ради се само о усаглашавању са спољном политиком, јер ту је и безбедносна политика односно питања учешћа у мисијама управљања кризама, забране пролиферације оружја за масовно уништење, борбе против тероризма", рекла је Мишчевић.

Упитана да ли је криза у Украјини иницирала неку врсту политичке кохезије и процес стварања европског идентитета у ЕУ, Мишчевић је рекла да је свакако реч о поводу за чвршће окупљање на спољнополитичком плану.

"Не знамо да ли ће ЕУ икада кренути ка стварању сједињених европских држава, што је у корену оснивања ЕУ била једна од почетних идеја, али овакве кризне ситуације и изазови безбедности јесу прилика да се унутар ЕУ отвори дебата о овом питању", казала је Мишчевић.